Poslednja sedmica pred veliki Vaskršnji post naziva se Bela, po belom mrsu koji se jede. Današnji dan, Bele poklade, najsvečanije su i najrasprostranjenije poklade tokom godine.
Današnje poklade zovu se još i Velike, Uskršnje, Završne, jer su poslednje zimske, takođe i Prostene i Proćke zato što se na ovaj dan, kao i na Božić, praštaju i zaboravljaju svađe i uvrede.
Veruje se da za Bele poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila, rasteretila i kako bismo se pripremili za Veliki post i pričest.
Cilj je da se u Časni post, koji počinje u ponoć, uđe bez greha. Jer, da bi Bog oprostio ljudima, moraju i oni međusobno da praštaju.
Bele poklade dan su maškara i povorki. Po selima, obično mladići, maskiraju se najčešće kao junaci, žene ili strašna bića koja plaše decu.
Često se po selima, samo za ovu priliku, prave ljuljaške, pale gomile slame koje mladići preskaču. Veruje se da onaj ko preskoči vatru ostaje zdrav čitave godine. Pepelom te vatre mažu se i deca.
Prema verovanjima, u domovima se pripremaju bogate trpeze, tradicionalno se sprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Neretko se ruča ili večera dva puta.
U ponoć počinje Veliki vaskršnji post, sedam nedelja posvećenih proslavljenju Boga i očišćenju duše i tela.
Dok Srbi nisu primili hrišćanstvo praznovali su poklade kao deo obreda pred smenu godišnjih doba a onda su, kao i mnogi običaji, prilagođeni hršćanskim praznicima i ostali deo naše tradicije. U crkvenom kalendaru možete naći naziv “poklade” pred 3 posta u godini – Božićni, Veliki i Petrovski.
Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta. Višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom.
Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.
Glavni običaj ovog dana jeste veliko slavlje, širenje radosti, muzika i pesma. To je dan šale, smeha, plesa i igri. Nekada su kolone dece išli ulicama i selima, šalili se, pevali i smejali - verovalo se da to odbija negativnu energiju.
Jedna od starijih običaja jeste da su deca maskirana odlazila od kuće do kuće i tražila jaja, a onda bi ih odrasli darivali slatkišima, čokoladama, bombonama. Maskirane povorke se daruju, plešu i simbolizuju radost.
0 коментара:
Постави коментар