Poslednja sedmica velikog posta pred Uskrs naziva se velika ili strasna nedelja, zato što je Isus Hristos u ove dane izvršio svoja velika dela. Uništio je smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo s ljudskog roda, otvorivši mu put ka raju. Ova nedelja odlikuje se posebnom pobožnošću, molitvama, smanjenju obeda. U hramovima se vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno učestvuju.
 |
| geralt / Pixabay |
Uz umnožene molitve i svakodnevne prepodnevne Liturgije Pređeosvećenih Darova, u ovoj sedmici služi se i Sveta Tajna jeleosvećenja, namenjena raslabljenima i bolesnima.
Prva tri dana ove sedmice - ponedeljak, utorak i sreda, posvećeni su događajima iz života Spasitelja Isusa Hrista, tačnije najvažnijim propovedima, pre nego što je stupio na stradanje zbog isplate naših grehova.
Poslednja tri dana posvećena su sledećim događajima: četvrtak - Judinoj izdaji, petak - osudi, raspeću na krst i smrti i subota - pogrebu, Hristovom silasku u ad radi oslobađanja duša ranije umrlih pravednika i prvoj najavvi vaskrsenja.
Na Kosovu se sedmica pred Uskrs naziva i strašna nedelja, zato što se u njoj boje (maste) uskršnja jaja, od kojih se prvo obojeno jaje naziva strašnik. Ovo jaje se smatra lekovitim, osobito za one koji se razbole od straha. Može i da odagna gradobitne oblake, pa su ga na sofri iznosili pred kuću kad bi nevreme počelo.
U Šumadiji i Sremu se prvo jaje takođe čuva radi zdravlja, kao lek. Prvo obojeno jaje je u nekim krajevima odnošeno na njivu koja je protekle jeseni prva uzorana, da ga sunce ogreje, a u podne su ga donosili otud i čuvali preko godine kao lek, ili su ga zakopavali u zemlju sa ozimim usevima, da ne bi pao grad.
Mile Nedeljković je zabeležio da se u Leskovačkoj Moravi prvo obojeno jaje naziva izmamak. Bojeno je uz bajanje i smatrano je lekovitim, a čuvano je i radi zaštite od grada. Poneko je čuvao izmamak i prva dva jaja obojena posle njega. Verovalo se da ta tri jajeta mogu da se očuvaju bez kvarenja tri godine.
U narodnim verovanjima i običajima jaje ima veliku ulogu. Ono je simbol života i plodnosti, pa se u mnogim krajevima i danas jedno uskršnje jaje zakopava u mravinjak. Narod veruje da to donosi sreću i napredak njihovom domaćinstvu.
Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pričešća, zato je dobro toga dana primiti pričešće. Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.
Veliko stradanje Isusa Hrista, kojim je iskupio ljudski greh, odigralo se na Veliki petak. Zato se taj dan naziva: petak stradanja. Hrišćanska crkva priznaje kao veliki samo Veliki petak, jer je to dan Isusovog raspeća. Zbog Hristovih muka, crkva je za taj dan propisla najstroži post. Svi bogougodnici taj petak provode bez hrane, samo na vodi ili kafi. Izuzeti su samo stari i teško bolesni.
Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. Ponegde se farbaju jaja i na Veliku subotu. Inače, velika subota se u okolini Leskovca, naziva još i dugačka subota, jer opominje na duge Isusove muke na raspeću. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju. Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno, belo, stavlja u sredinu, a njima se, na Uskrs, deca međusobno daruju.
Etnolog Mile Nedeljković naglašava da je Vaskrs velika i radosna narodna svetkovina. U Šumadiji se ovog dana u svakom domaćinstvu klao brav. U Homolju je bilo pravilo da se kolje prase ako je Uskrs pre Đurđevdana, a jagnje ako je posle Đurđevdana.
Za ovaj dan svaki ukućanin treba da se nečim prinovi od odela ili obuće. Postoji običaj da se meštani okupe na zajedničkom ručku, obično kod zapisa ili bogomolje, posle čega se priredi veselje. U sva tri uskršnja dana se ponegde održavaju zavetine ili litije.
Posebnu draž uskršnjoj svetkovini daju šarena (bojena) jaja. Običaj je da, kada se ustane tog jutra, svako od ukućana najpre crvenim jajetom protrlja po licu - radi zdravlja! Veruje se da će biti zdrav i rumen kao to jaje. Zatim sledi tucanje (razbijanje) jaja koje ima i takmičarski duh, jer razbijeno jaje pripada onome čije ga je jaje razbilo.
0 коментара:
Постави коментар