Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Veliki pravoslavni praznik uvek pada u nedelju pre Vaskrsa, a dan posle Lazareve subote, ili Vrbice. Naziv "Cveti" praznik je dobio po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja. Ove godine praznik je u senci korone, ali to ne znači da treba zaboraviti njegovu tradiciju...
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Ovo znači da se ovaj praznik proslavlja u zavisnosti od toga kada je Uskrs jer se praznuje nedelju dana ranije. Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima.
Kako beleže jevanđelja, Hristovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad, čime je ispunjeno staro proročanstvo: "Evo car krotki ide i jaše na magarici".
Ovaj dolazak u sveti grad pozdravio je narod prostirući svoje ogrtače na put, noseći palmove grančice i govoreći: "Blagosloven onaj koji ide u ime Gospodnje".
U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. Iako je post, dopušteno je, kao što je bilo i na Blagovesti, da se jede riba.
U Takovu je na Cveti 1815. godine knez Miloš Obrenović pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka rečima: "Evo mene, a evo vama rata sa Turcima".
Veoma mali broj porodica slavi Cvete krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina.
Uoči ovog praznika, drži se večernja, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama, a osvećuju se u nedelju na jutrenju posle čitanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom.
Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima. Kanon za ovaj praznik napisao je Kosma Melod - Jerusalimljanin (sredinom VIII veka). Ovaj kanon smatra se najlepšim kanonom ovog vrsnog pesnika. Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja: Hristos jaše na magaretu, koga prate učenici, a narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.
Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačno, vrbove grančice, da svi budu napredni.
Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoće. Ponekad se cveće potapa u vodu sa zlatnim ili srebrnim prstenovima i onda se tom vodom deca umivaju. Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi naročit buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji preovlađuju devojka razaznaje momkova osećanja.
U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i raskršćima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva jer traje post. Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi.
Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere.
Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Zato, poklonite danas nekoj dragoj osobi cveće. I vodite računa - svaki cvet ima svoju simboliku:
- Margarete – Da budete lepi i krupni
- Dren – Da budete jaki i zdravi
- Ljubičice – Da budete mirišljavi i privlačni
- Vrbove grančice – Da svi budu napredni i uspešni
- Ruža - da budete rumeni i sveži
Današnji praznik je crveno slovo, pa ne bi trebalo raditi kućne poslove.
Danas bi valjalo izgovoriti ovu molitvu za zdravlje i sreću vas i vaših najbližih:
Obščeje voskresenije, prežde tvojeja strasti uvjerjaja, iz mertvih vozdvigal jesi Lazarja, Hriste Bože, tjemže i mi jako otroci pobjedi znamenija nosjašče, tebje pobjeditelju smerti vopijem: Osana vo višnjih, blagosloven grjadij vo imja Gospodnje. Amin.
0 коментара:
Постави коментар