Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike. Slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića. To je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na "blagu vest", kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu. Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, a praznik naročito slave žene koje tog dana mole Bogorodicu za porod
Blagovesti znače radosno saznanje. Arhangel Gavrilo je poslat da donese radosne vesti presvetoj bogorodici Mariji. Dao joj je beli krin i objavio da je ona izabrana da bude ta koja će doneti na svet gospoda. Od tada je ovaj cvet u istoriji crkve simbolizovao ljubav, čistotu i nevinost.
Hrišćani veruju da je arhangel Gavrilo rečima "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom", otvorio istoriju Novog zaveta kojom počinje spasenje čitavog čovečanstva.
Zato, iako postoji verovanje da do Uskrsa nije lepo veseliti se, Blagovesti se u srpskom narodnu uvek proslavljaju radosno i sa mnogo živopisnih običaja.
Dan posle praznika Blagovesti, crkva slavi Svetog arhangela Gavrila koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.
БлаговестиNa Blagovesti se u nekim krajevima Srbije još i danas održao običaj da se na ovaj praznik što ranije ustaje, čak u samo zoru. Dan treba da počne pesmom devojaka, a da se završi opštim veseljem cele porodice i čitavog mesta. Simbolično, običaj se i danas zove ranilo.
Благовести - то је празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.
Пресвета Дева Марија је пристала на то тек пошто је проверила Архангела. Јер она се тајно заветовала Богу да ће увек бити девојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог Ангела. Зато није била лаковерна, као наша прамати Ева.
На празник Благовести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!" Благовести се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом) календару.
Митрополит Амфилохије, Епископ Данило - Нема лепше вере од хришћанске
Dok Blagovesti ne prođu, ljudi se još uvek boje zime. Ipak, od ovog dana, verovanje kaže, i priroda se budi, pa Blagovesti treba posvetiti Bogu i proslavljanju života i nikako ne treba raditi. Stariji kažu da je ovo toliko veliki praznik da na njega "ni ptice u šumi ne savijaju gnezda".
Zbog verovanja da se na ovaj dan i gmizavci bude iz zimskog sna, narod kaže da na Blagovesti nikako ne treba spominjati zmije! U nekim krajevima Srbije se i danas na ovaj praznik mogu videti deca kako idu oko kuće lupajući, praveći galamu i vičući: "Bež'te zmije i gušteri, bež'te zmije i gušteri!"
Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci, a da treba izbegavati češljanje i pravljenje ili kupovinu nove obuće. Blagovesti naročito slave žene - one koje žele porod, na današnji dan odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću.
Čak iako ne verujete u ove običaje i smatrate ih "bapskim" pričama, današnji dan provedite pored svojih najmilijih. Pričajte, šalite se i smejte se. Videćete, ljubav će vam se vratiti stostruko!
Stariji pričaju da se u noći uoči Blagovesti mogu videti vatre koje gore na mestima gde je skriveno neko zakopano blago. Zato je u ranijim decenijama bilo mogo onih koji tokom noći uoči ovog praznika uopšte nisu spavali, čekajući "znak" koji će ih odvesti do slave i bogatstva.
MOLITVA PRESVETOJ BOGORODICI BLAGOVESTI
Pomolite se pred ikonom Presvetoj Bogorodici ovim rečima:
O, Presveta Bogorodice, Djevo Gospodarice, uzvišenija od Angela i Arhangela, i dragocenija od celokupne tvorevine, veliko udivljenje Angela; visoka propovedi Proroka, sveslavna pohvalo Apostola; divni ukrase Svetitelja; čvrsta tvrđavo Mučenika; spasonosna nastavo monaha;
nesustajuće uzdržanje postnika; visoka slavo devstvenika; mudrosti i vaspitanje dece; hraniteljko udovica i siročadi; odećo nagih; zdravlje bolesnih; oslobođenje zarobljenih; tišino moreplovaca; tiho pristanište vitlanih burom; neumorna nastavnice zabludelih; udobni prelaze putnika; blagi odmore trudbenika; brza zaštitnice onih u opasnostima; zaklone i utočište uvređenih; nado nadajućih se; pomoćnice oskudnih; nepotrošivo bogatstvo ubogih; svagdašnja uteho ucveljenih; ljubavno smirenje nenaviđenih; spasenje i orođenje s Bogom grešnika; silno utvrđenje svih pravoslavnih; nepobediva zaštito i potporo, Tobom nam, Vladičice, nevidljivi postade vidljiv; i Tebi, Gospođo, molbu prinosimo mi grešne sluge Tvoje.
O, premilostiva i svečudna Carice umne svetlosti, Ti si nam rodila Cara – Hrista Boga našeg, Životodavca svih; Tebe što je nebesko slavi, i što je zemaljsko hvali. Ume angelski; zvezdo svetozarna; Najsvetija među svetima; Carice carica; Vladarko svih tvari; Djevice bogolika; Nevesto čista; palato Presvetog Duha; ognjeni prestole Cara nevidljivog; kivote nebeski; nositeljko Reči Božije; kolesnice plamenolika; počivalište živoga Boga; neizrecivi sastave tela Hristova; gnezdo orla nebeskoga; grlice bogoglasna; golubice krotka, tiha i nezlobiva; Majko čedoljubiva; bezdno milosti koja rastura oblak gneva Božjeg; dubino neizmeriva; tajno neizraziva; čudo nesaznajno; nerukotvorna Crkvo jedinog Cara svih vekova; kade miomirisni; skerlete skupoceni; porfiro bogotkana; raju duševni; šibljiko živonosnog drveta; cvete prekrasni koji si nam iscvetao nebesku radost, grozde spasenja našeg; čašo Cara Nebeskog u kojoj se izmeša od Duha Svetog vino neiscrpne blagodati; posrednice zakona; početku istinite vere Hristove; stube nepokolebivi; pomore jeretika; maču jarosti Božije na bogoprotivnike; strahu đavolima; pobedo u bitkama; istinska čuvarko svih hrišćana, i sigurno spasenje celog sveta!
O, svemilostiva Gospođo, Djevo Vladarko Bogorodice, usliši nas koji Ti se molimo, i pokaži milost Svoju na ljudima Tvojim; moli Sina Svog da se izbavimo od svakog zla; i obitelj našu, i svaku obitelj, i grad, i zemlju vernih, i ljude koji pobožno pribegavaju i prizivaju sveto ime Tvoje – sačuvaj od svake napasti, pogibije, gladi, zemljotresa, poplave, požara, mača, najezde tuđinaca, i međusobnog rata, od svake bolesti i od svake bede, da ni bolest, ni pretnje, ni pomor, niti ikakav gnev Božji ne tamane sluge Tvoje, nego nas čuvaj i spasavaj milošću Svojom, Gospođo, koja se moliš za nas; o podaj nam uvek pogodno vreme za napredovanje useva, pomozi, podigni, i pomiluj, svemilostiva Gospodarice, one što su u raznim opasnostima i nevoljama, opomeni se slugu Tvojih, i ne prezri suze i uzdahe naše; i obnovi nas blagošću milosti Svoje, da bismo se, našavši u Tebi pomoćnicu, s blagodarnošću tešili. Sažali se, Gospođo prečista, na nemoćne ljude Svoje, nado naša; rasejane saberi, zabludele na pravi put izvedi, otpale od blagočestive otačke vere opet povrati, starost podrži, mladež nauči, decu vaspitaj i proslavi one koji Tebe slave; naročito pak Crkvu Sina Svog čuvaj i brani u sve dane.
O, milostiva i svemilostiva Carice neba i zemlje, Bogorodice Prisnodjevo, posredovanjem Svojim pomiluj i spasi blagoverni i hristoljubivi rod naš i sve pravoslavne hrišćane, čuvajući ih pod okriljem milosti svoje; zaštiti ih česnom rizom Svojom, i moli Hrista Boga našeg koji se iz Tebe ovaplotio bez semena, da nas naoruža nebeskom silom protiv svih vidljivih i nevidljivih neprijatelja naših, protiv tuđinaca i sunarodnika naših koji ustaju na nas i na veru našu pravoslavnu. Spasi i pomiluj, Gospođo, svjatejšeg patrijarha našeg, sveti Sinod, i preosvećene mitropolite, arhiepiskope i episkope pravoslavne, sveštenike i đakone, i sav klir crkveni, i sve pravoverne ljude, koji se klanjaju i mole pred česnom ikonom Tvojom; pogledaj na sve nas pogledom milostive pomoći Tvoje; podigni nas iz dubine grehovne, i prosveti oči srca da gledaju na spasenje; milostiva nam budi ovde; i na strašnom sudu umoli za nas Sina Svog; one sluge Tvoje što su se u pobožnosti prestavili iz ovog života, uvrsti u večnom životu sa Angelima i Arhangelima i sa svima Svetima da stanu s desne strane Sina Tvoga i Boga; i molitvom Svojom udostoj sve pravoslavne hrišćane da sa Hristom žive , i da se u nebeskim naseljima naslađuju radosti angelske.
Jer si Ti, Gospođo, slava nebeskih i nada zemaljskih bića. Ti si naša nada, i zaštitnica svih koji Ti pribegavaju i ištu Tvoju svetu pomoć; Ti si naša usrdna molitvenica pred Sinom Tvojim i Bogom našim; Tvoja materinska molitva može mnogo da utiče na Njega; i po Tvome zastupništvu usuđujemo se pristupati prestolu blagodati presvetih i životvornih Tajni Njegovih, iako smo nedostojni. Stoga, gledajući na ikoni svečisti lik Tvoj i kako na rukama Svojim držiš Svedržitelja, mi se grešni radujemo, i sa umiljenjem pripadamo, i s ljubavlju je cjelivamo, očekujući, Gospođo, da pomoću Tvojih svetih bogoprijatnih molitava dostignemo beskonačni život, i nepostiđeni stanemo na dan Suda s desne strane sina Tvog i Boga našeg, slaveći Ga zajedno sa bespočetnim Ocem i presvetim i blagim i životvornim i jednosuštnim Duhom kroza sve vekove. Amin.
Амин
ОдговориИзбришиАмин
ОдговориИзбриши