Lazareva subota ili Vrbica se proslavlja uvek u pretposlednjoj nedelji Velikog Vaskršnjeg posta, u znak sećanja na događaj iz Novoga Zaveta kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara. Pritom, Lazareva subota i Cveti - koje slavimo dan kasnije - predstavljaju kraj Velikog posta i najavu Strasne sedmice, sedmice Hristovog stradanja, smrti i Vaskrsenja.
Vrbica se uvek proslavlja subotom, dan pred praznik Cveti, a običaj je da se na Lazarevu subotu nose grančice vrbe, što simbolično predstavlja događaj ulaska Isusa Hrista u Jerusalim. U hramove se unose vrbine grane koje ostaju tamo do nedelje, odnosno do Cveti, a one simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Lazareva Subota se naziva po događaju kada je Isus Hristos u Vitaniji vaskrsao Lazara, pa ovaj dan obeležava pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom. Prema Jevanđelju po Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitiniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba i zatražio da se skloni kamen. Pozvao je Lazara da izađe i ovaj je to učinio, uvijen u pogrebni pokrov. Isus je pozvao Lazara da izađe i izašao je.
Ovo čudo je bilo i neposredni uzrok presude na smrt raspećem, koje će ubrzo uslediti. Lazar je živeo još trideset godina nakon vaskrsenja kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica. Lazarevo vaskrsenje je pobeda života nad smrću.
Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo, kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.
Nakon Lazarevog vaskrsavanja, Isus je sutradan, na Cveti, svečano ušao u Jerusalim, a razdragani svet svečano ga je dočekao, noseći u rukama palmine grančice. Pravoslavni vernici kao uspomenu na taj događaj proslavljaju Vrbicu, koja za hrišćane predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko".
U tom činu je i današnja simbolika vrbe, po kojoj i praznik nosi ime. Ona simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Na ovaj dan bere se olistalo pruće vrbe, jer se veruje da se tako snaga zelenila prenosila na decu i odrasle, budući da je vrba zbog bujnog rasta smatrana simbolom zdravlja i snage. Za Vrbicu je običaj da se oko struka nose grančice vrbe, a oko vrata zvončići, koji simbolizuju pozdrav Hristu.
Tokom Cvetne nedelje devojke su za Cveti brale cveće. Za branje je svaka nosila posudu, jer se to cveće nije bralo u krilo.
Ubrano cveće nisu unosile u kuću, već su ga ostavljale pod strehom. U posude s cvećem stavljano je jaje, pa je nalivana voda, kojom se sutradan na Cveti, umivaju, da im lice bude tako belo i da miriše kao nabrano cveće.
U danima Cvetne nedelje bilo je uobičajeno da se narod kiti vrbom i koprivom. Veruje se da ove dve biljke imaju veliku magičnu, zaštitnu i isceliteljsku moć.
Lazareva subota je radostan praznik koji donosi sreću, dobre vesti, a posebno se povezuje sa osmehom i srećom dece. Hristos je prolazeći kroz Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko". Deca na ovaj praznik stavljaju oko vrata zvončiće, a svi od vrbinih grančica prave venčiće za glavu.
Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka: "Udesio se, kao za Vrbicu".
Kuća se na ovaj dan kitila vrbinim grančicama i cvećem.
Nekada su od kuće do kuće išle lazarice i dodole, koje su uz pesmu želele domu i ukućanima napredak i sreću.
Danas se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju.
Lazareva subota slavi se i kao krsna slava, sa obavezno posnom trpezom. Ne rade se teži poslovi.
Nakon Lazareve subote, stižu Cveti sa raznim običajima, od kojih je jedan umivanje u vodi punoj cveća za sreću i lepotu!
0 коментара:
Постави коментар