Već smo se ovogleta suočili sa tropskim talasom i iskusili koliko neprijatan može da bude. Po svemu sudeći, nešto slično možemo još očekivati do kraja ovog godišnjeg doba...
 |
| Foto: Pixabay |
Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, načelnica Centra za promociju zdravlja u subotičkom Zavodu za javno zdravlje, rekla je za „Blic“ da čim spoljašnja temperatura vazduha pređe telesnu temperaturu postoji opasnost po zdravlje.
- Naša prirodna temperatura je 36,5 stepeni, a kada je napolju 37 stepeni Celzijusa moramo angažovati sve naše resurse da bi se rashladili, da ne dođe do pregrejavanja. Ugroženi su na prvom mestu krvni sudovi, koji moraju cirkulaciju preusmeriti tako da bi došlo do hlađenja tela, i do znojenja, jer kada je relativna vlažnost vazduha preko 70 odsto, onda je i pritisak te vlažnosti vazduha gotovo izjednačen sa vlažnošću znojenja kože. Tada nemamo više mehanizam evaporacije kakav bi trebalo, a to prepoznajemo po tome što nam se znoj bukvalno cedi na glavu, po telu, lipti iz nas. Zbog toga moramo tražiti načine kako da pomognemo svom organizmu – objašnjava dr Nada Kosić Bibić.
Naglašava da u takvim situacijama zbog silnog znojenja ne gubimo samo vodu, već i minerale. Ako je osoba starija, ako je u pitanju dete ili osoba sa kardiovaskularnim ili plućnim oboljenjem mehanizmi za borbu protiv visokih temperatura biće mnogo slabiji.
- Što je uzrast manji, doći će do brže dehidratacije. Dovoljno je da dete ostane u zagrejanom automobilu 10 minuta do pola sata i da dehidrira, jer gubi i minerale i vodu. O tome se jako mora voditi računa. Čim vidimo da gubimo takav znoj moramo nešto uraditi, brisati se, tuširati se, piti vode, treba skinuti vlažnu garderobu, moramo dati priliku organizmu da održi temperaturu i da se ne pregreje – kaže dr Kosić Bibić.
Zašto nam otiču prsti i imamo grčeve kada je jako toplo
U situacijama kada bukvalno vazduh stoji i kada nema strujanja vazduha je posebno jako teško zbog atmosferskog pritiska i pritiska vlage koji imamo. Zbog visokih temperatura nije dobro ni najzdravijim osobama, a najgore je osobama koje imaju smanjenje kapacitete, bilo zbog uzrasta ili zbog oboljenja koje imaju.
- Zbog toplotnog talasa svi trenutno imamo natečene prste, jer je jedan od mehanizama kako se naš organizam brani da izlazi deo tečnosti iz naših krvnih sudova koji su prošireni. Krvni sudovi se na temperaturi šire i deo tečnosti izlazi u okolno tkivo i zato imamo osećaj natečenosti i zategnutosti prstiju. Sledeća posledica koju posećamo zbog visokih temperatura je, ako izgubimo puno minerala, su grčevi, najčešće u radnoj muskulaturi, u delu tela koji nam je najviše aktivan. To je češće na nogama, ali može biti i na rukama, dok su sunčanice i toplotni udari posledice koje nas mogu jako ugroziti – kaže dr Nada Kosić Bibić.
Iscrpljenost toplotom
Dijana Gabrić, stručna saradnica „Crvenog krsta“ Subotica za Prvu pomoć i delovanje u nesrećama, kaže da postoji više stanja koja nastaju izlaganjem ekstremnim temperaturama.
- Normalna telesna temperatura je između 36 i 37 stepeni i za funkcionisanje organa i tkiva je važno održavati konstantno tu temperaturu, a za to postoje određeni mehanizmi kao što su pojačano znojenje, pojačano isparavanje ili zračenje sa površine tela i pojačano disanje. Kada se neki od tih mehanizama naruši može doći do ozbiljnih stanja koja, ako se na vreme ne preduprede, mogu tragično da završe – kaže Dijana Gabrić.
Od toplotnog udara iscrpljenost toplotom se razlikuje po intenzitetu simptoma i nastaje kada čovek dugo boravi u prostoru gde je temperatura sredine iznad 36 stepeni. Takvo stanje je posledica nemogućnosti tela da odaje toplotu zračenjem sa površine ili znojenjem. Kao posledica toga dolazi do pojačanog znojenja koje može uzrokovati tegobe.
- Znaci iscrpljenosti toplotom su pojačano znojenje po čitavom, telu, malaksalost, vrtoglavica, mučnina, slabiji puls koji nastaje zbog pada krvnog pritiska, a taj pad je posledica velike količine tečnosti koja je izgubljena znojenjem. Temperatura tela ostaje nepromenjena. Cilj prve pomoći u ovoj situaciji je da se osoba skloni na hladnije i suvo mesto i da se nadoknadi izgubljena voda i so – objašnjava Dijana Gabrić.
Kako preživeti sparinu
Prema vremenskoj prognozi, narednih dana očekuju se i sparine, zbog pljuskova i vrućine, zato će podnošenje vlage otežati svima svakodnevicu, a pogotovo :
- astmatičarima
- pacijentima sa opstruktivnom bolešću pluća
- srčanim bolesnicima
- reumatskim bolesnicima
- zdravima koji reaguju na promene, odnosno meteoropate.
Našem narodu je posebno teško da se navikne na sparinu jer ne živimo u podneblju u kom je ona stalna. Stručnjaci poručuju da možemo sebi pomoći tokom sparine tako što ćemo :
- boraviti u klimatizovanom prostoru
- uključiti program na klima uređaju za izvlačenje vlage
- izbegavati fizički napor, džoging i fitnes
Sunčanica i kako pomoći osobi koja pati od nje
U Centru kažu da su sunčanici podložne osobe koje ne štite od sunca potiljak i glavu. Ukoliko neko ne zaštiti glavu i potiljak od sunčevog zračenja simptomi mogu da se jave i kasnije, pri spavanju i tokom sna. Sunčanicu ćemo prepoznati po:
- vrtoglavici
- bolu u glavi
- znojenju
- crvenom licu
- suvoj koži
- vrelini u rukama i nogama
- povraćanju
- povećanoj temperaturi
Ako ne reagujemo na vreme i ne rashladimo telo može doći do kome i smrti. Sunčanicu je moguće izbeći jedino ako se zaštitimo, a to možemo činiti uz pomoć šešira, marame, kape, kačketa, suncobrana, boravkom u hladovini, rashlađivanjem kose, glave i potiljka i ispijanjem puno tečnosti.
Ako se oglušimo na prve simptome sunčanice, može da se javi :
- zujanje u ušima
- poremećaj vida
- nesvestica
- ubrzava se puls
- disanje postaje plitko i brzo
Pogoršanju stanja može da doprinese povećano znojenje jer se na taj način gubi tečnost i minerali, naročito kalijum koji je važan za biohemijske procese u organizmu, a prvenstveno u mozgu. Mlađi mogu osetiti umor i malaksalost, dok se kod starijih javlja konfuzija i gubitak svesti.
Toplotni udar, simptomi i prva pomoć
Iako sličan sunčanici, toplotni udar ne nastaje kao posledica direktnog izlaganja suncu, već je rezultat često naglog i prekomernog povećanja telesne temperature. Javlja se u vreme letnjih sparina što otežava znojenje i prirodno hlađenje organizma.
U pitanju je ozbiljno stanje, a simptomi su:
- crvenilo kože
- povišena temperatura
- koža je suva
- svest može biti poremećena od blage dezorjentisanosti do pospanosti i potpunog gubitka svesti
Pregrejanu osobu treba ukloniti sa izvora toplote da bi joj se temperatura tela spustila na neškodljivu vrednost. To radimo tako što je premeštamo na mesto gde nije jako toplo. Treba skloniti višak odeće, ne treba da se ljudi okupljaju oko nje već treba dati prostora da diše i na nju staviti hladne i vlažne čaršavi kako bi se smanjila temperatura tela.
Ako je osoba svesna i nema mučninu može da joj se da malo vode, samo u gutljajima. Kada se postigne normalna temperatura tela mokre čaršave treba zameniti suvljim, pratiti vitalne funkcije i po potrebi obezbediti transport do zdravstvene ustanove.
Iz Centra poručuju:
- budite pažljivi i kada je oblačno jer UV zraci prodiru kroz oblak, kao i kroz površinske slojeve vode
- oči obavezno zaštitite kvalitetnim sunčanim naočarima
- dobar predlog je ishrana bogata voćem i povrćem, likopenom su bogati crveni proizvodi, različite vrste semenja, proizvodi od punog zrna, a od mesa izaberite sardine, tune, lososa ili drugu morsku ribu
- voda je najbolji izbor tečnosti i na svakih 20 minuta popijte jednu čašu
0 коментара:
Постави коментар