Napišu vam na uputu KKS, a vi ne znate šta se pod tim podrazumeva. Kompletna krvna slika, da, ali šta ona sadrži?
 |
| Foto: Pixabay |
Kompletna krvna slika (KKS) je laboratorijski test koji pruža opšti pregled različitih komponenti krvi. Uobičajeno se testira nekoliko ključnih parametara kako bi se dobio sveobuhvatan uvid u zdravlje pacijenta. To nije jedinstvena analiza, već niz analiza u koje spadaju: broj leukocita, broj eritrocita, koncentracije hemoglobina, hematokrita, broja trombocita, indeks eritrocita (MCV, MCH, MCHC, RDW), indeksa trombocita (MTV, PDW), DKS-a (diferencijalna krvna slika ili leukogram jer određuje stanje leukocita). DKS nije deo kompletne krvne slike, ali se radi u slučaju da se potvrdi ili odbaci sumnja na određena stanja, kao što su autoimune bolesti, upalna stanja, leukemija i poremećaj kostne srži.
Rezultati KKS pomažu doktoru da razlikuje akutne i hronične upale, bakterijske i virusne infekcije kao i da preporuči preventivnu negu, otkrije potencijalne bolesti i prati opšte zdravstveno stanje. Za svaku stavku iz krvne slike postoje referentne vrednosti s kojima možete uporediti dobijene vrednosti. Referentne vrednosti su gornja i donja granica unutar koje su rezultati testova većine zdravih ljudi. Referentni interval temelji se na statističkim analizama testova velikog broja pacijenata u referentnoj populaciji.
Kompletna krvna slika sadrži ove analize:
Eritroiti (crvena krvna zrnca): Meri se ukupan broj crvenih krvnih ćelija, nivo hemoglobina (proteina koji prenosi kiseonik) i hematokrit (udeo eritrocita u krvi).
Referentne vrednosti
Muškarci 4,5 – 6,3 x 10 na 12/l
Žene 4,2 – 5,4 x 10 na 12/l
Šta znači povećan broj eritrocita? Dehidratacija, policitemija (retko oboljenje).
Šta znači smanjen broj eritrocita? Jedan je od pokazatelja anemije zajedno sa hematokritom, hemoglobinom i eritrocitnim konstantama.
Leukociti (bela krvna zrnca): Ovde se analizira ukupan broj belih krvnih zrnaca, kao i procenat različitih tipova leukocita, uključujući neutrofile, limfocite, monocite, eozinofile i bazofile.
Referentne vrednosti
4 – 10 x 10 na 9/l
Šta znači povećan broj leukocita? Bakterijska infekcija.
Šta znači smanjen broj leukocita? Virusno oboljenje, leukocitoza, nuspojava određenih lekova i hemoterapije.
Trombociti (krvne pločice): Meri se broj trombocita, koji su odgovorni za koagulaciju krvi.
Referentne vrednosti
150 – 400 x 10 na 9/l
Šta znači povećan broj trombocita? Tromboza (spontano zgrušavanje krvi).
Šta znači smanjen broj trombocita? Autoimuna oboljenja, krvarenja u urinu, iz desni iz nosa, kod primene citostatika, posle transfuzije krvi.
Hemoglobin: Količina hemoglobina u krvi, pruža informacije o sposobnosti krvi da prenosi kiseonik.
Referentne vrednosti
Muškarci 140 – 180 g/l
Žene 120 – 160 g /l
Šta znači kada je hemoglobin smanjen? Anemija (gleda se s eritrocitima i hemoglobinom i gvožđem).
Hematokrit: Odnos volumena crvenih krvnih zrnaca prema ukupnom volumenu krvi.
Referentne vrednosti
Muškarci 0,40 – 0,50 L/l
Žene 0,35 – 0,48 L/l
Šta znači kada je hematokrit povišen? Policitemija rubra vera (retka bolest čiji je uzrok nepoznat javlja se kod starijih osoba).
Šta znači kada je hematokrit snižen? Dehidratacija, anemija.
MCV, MCH, MCHC: Ovi parametri pružaju informacije o veličini crvenih krvnih zrnaca (srednji volumen eritrocita, srednji hemoglobin po eritrocitu, srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitu).
RDW (širina raspodele crvenih krvnih zrnaca): Meri varijacije u veličini eritrocita.
Leukocitarna formula: Odnosi se na procenat različitih tipova belih krvnih zrnaca, kako bi se identifikovale eventualne abnormalnosti u imunološkom sistemu.
Trombocitarna formula: Pruža informacije o odnosu različitih tipova trombocita.
ESR (sedimentacija eritrocita): Meri brzinu kojom se eitrociti talože u uzorku krvi, što može ukazivati na prisustvo upale.
Ovi parametri zajedno pružaju lekarima informacije o opštem zdravstvenom stanju pacijenta, a promene u ovim vrednostima mogu ukazivati na različite bolesti ili poremećaje. Važno je napomenuti da će lekar interpretirati rezultate KKS u kontekstu celokupnog kliničkog slika i drugih dostupnih informacija o pacijentu.
Dnevnik
0 коментара:
Постави коментар