Dok se korona virus sve više širi, stručnjaci pokušavaju da "spljošte krivu" - reč je o ključnom načinu da se spreči da zdravstvene službe budu zatrpane i da se ograniči broj smrtnih slučajeva, ali šta taj izraz zapravo znači?
Epidemija Kovida-19 je, čini se, svakog pretvorila u stručnjaka za zdravstvo. Na primer, uzmite samo izraze koje obično koriste eksperti u belim mantilima.
"Socijalno distanciranje" - fraza koja definiše mere za smanjenje kontakata među ljudima - jedan je od njih.
Drugi primer stručnog rečnika koji kruži društvenim mrežama je "spljoštiti krivu", koja je čak postala trending na Tviteru.
Prosto rečeno, "spljoštiti krivu" znači usporiti širenje virusa, tako da je broj slučajeva ravnopravnije raspoređen tokom vremena, umesto da se vine u nebesa na samom početku.
Na grafikonu to se prikazuje kao duga, niska kriva - "pljosnata kriva" - za razliku od visoke, kraće - "oštre krive" - koju izaziva nagli skok broja zaraženih.
Pomislite na Japan kao na primer pljosnate krive, gde je broj slučajeva između 16. januara i 9. marta išao od jednog do više od 480. U proseku, to je skoro devet slučajeva dnevno.
Italija, u kojoj su slučajevi eksplodirali - od troje zaraženih 31. januara do više od 9.000 zaraženih 9. marta - klasičan je primer oštre krive.
U proseku, imali su više od 230 slučajeva dnevno - iliti 25 puta više po danu nego u Japanu.
Zašto je to važno?
Borba protiv epidemije virusa ne sastoji se samo od zaustavljanja, već i od odlaganja njene brzine - proces koji je u zdravstvenim krugovima poznat kao "odloži i zaustavi".
Nagli skok broja slučajeva košmarni je scenario za vlasti: on dodatno opterećuje zdravstvene sisteme - nekad čak do te mere da zbog toga pati nega pacijenata.
I dok je Kina mogla da iskoristi svoju impresivnu radnu snagu, izgradivši bolnicu od nule za svega nekoliko dana, italijanska vlada nije pokušala da uradi tako nešto i njen zdravstveni sistem našao se na samoj ivici izdržljivosti.
U severnoj regiji Lombardiji, jednoj od napogođenijih korona virusom, u bolnicama nije bilo dovoljno mesta zbog naglog porasta broja zaraženih.
Drugi rizik je da će medicinsko osoblje biti preopterećeno više nego povećanim pritiskom na radnom mestu - u februaru je kineska Nacionalna zdravstvena komisija saopštila da je među zaraženima virusom bilo više od 1.700 zdravstvenih radnika.
Opšta slika je da oštra kriva može da dovede do veće stope smrtnosti zato što zaraženi ljudi možda neće dobijati odgovarajuću negu na vreme.
Kako je onda spljoštiti?
Tako što ćete pokušati da minimizujete udarac virusa. Naravno, to je lakše reći nego uraditi, ali nije nemoguće.
Vlade moraju mnogo da ulažu i koordiniraju - primeri za ovo su blokade i dodatni priliv novca.
Opet nam na pamet pada Italija: 9. marta vlada je najavila da se restrikcije u "crvenoj zoni" na severu proširuju na čitavu zemlju.
"Više nemamo vremena", izjavio je premijer Đuzepe Konte u televizijskom obraćanju.
"Brojke pokazuju da je došlo do značajnog porasta broja zaraženih, ljudi na intenzivnoj nezi i smrti."
U Kini, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pohvalila strogu zabranu putovanja i kretanja, nakon što je jedan od njenih eksperata zaključio da su ove mere smanjile širenje virusa.
"Vrlo brzo, više različitih izvora podataka ukazalo je na istu stvar: ovo je u opadanju, a opada zbog preduzetih mera", izjavio je Brus Ajlvord, zamenik generalnog direktora SZO-a na konferenciji za štampu u Pekingu.
Kako? Preduzimanjem preventivnih mera od redovnog pranja ruku, preko izbegavanja putovanja do rada od kuće.
"Svi možemo da nastavimo da čuvamo sebe i jedni druge", rekao je Tom Vingfild, predavač Liverpulske škole tropske medicine.
U studiji objavljenoj u medicinskom časopisu Lanset 9. marta, tim naučnika koji je analizirao reakcije zemalja na epidemiju korona virusa uporno je tvrdio da će individualno ponašanje "biti ključno za kontrolu širenja Kovida-19."
"Kako pojedinci budu reagovali na savete za najbolje sprečavanje prenošenja zaraze biće jednako važno kao preduzete mere vlada, ako ne i važnije", napisali su istraživači.
Sada smo, dakle, svi videli šta nas savetuju eksperti.
Nadajmo se samo da svi radimo ono što nam oni govore.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
0 коментара:
Постави коментар