Gospojinske poklade, pred početak Velikogospojinskog posta

Pravoslavni vernici obeležavaju 13. avgusta Gospojinske poklade, dan koji prethodi početku Gospojinskog posta. Dvonedeljni post predstavlje duhovnu i telesnu pripremu za praznik Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice - jedan od najvećih hrišćanskih praznika i uspomena je na smrt Bogorodice koja se na ovaj dan vaznela na nebo i predala svoj duh Spasitelju. Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičinih praznika i slavi se 28. avgusta.


Velikogospojinski post je na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje, kada se razrešava na ribu. Za hrišćane post nije samo uzdržavanje od masne i mrsne hrane, već ima prvenstveno duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačanju molitava i činjenju dobročinstva. Duhovno se nad telesnim naročito naglašava tokom posta, kada duhovnim očvršćavanjem i molitvama čovek umanjuje mogućnost svesnog ili nesvesnog činjenja greha.

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve, osim jednodnevnih, postoje i višednevni postovi, a to su, uz Velikogospojinski, još i Veliki ili Časni post, Božićni i Petrovski.

Gospojinski post jedan je od četiri velika posta, uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste.

Post traje 14 dana, posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.

Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post strožiji od Božićnog i Apostolskog, pa pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki Vaskršnji post.

Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.

Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.

U hrišćanstvu prvi podvig koji stoji pred čovekom jeste ispunjenje prve Božije zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u Raju. Α to je zapovest ο postu, odnosno ο uzdržanju.

Narušavanje zapovesti ο postu prvi je greh, zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni život.

Rana Hristova Crkva nastavila je s poštovanjem propisa ο postu, ali je pridodata duhovna kategorija, koja proističe iz sveukupnog Hristovog učenja. Hristovi učenici su na prvom misionarskom putovanju rukopolagali prezvitere uz molitvu i post (Dap 14,23). Bez obzira na to koliko je Apostol Pavle inače iznurivao svoje telo na putovanjima, sam je više puta nalagao post na sebe (2 Kor 6,5; 11,27).

Post kao ustanovu Crkva je očuvala do danas, odredila posne dane u sedmici, i višednevne postove u vezi sa značajnim događajima iz života Gospoda Hrista (Božićni i Vaskršnji post), Bogorodice (Gospojinski post) i Apostola (Petrovski post), sve u cilju duhovnog rukovođenja i izgrađivanja svojih vernih. Tu su i sreda i petak koji se poste tokom čitave godine - sreda kao dan kada je Juda izdao Isusa i petak kao najtužniji dan kada je Hrist razapet na krst.

"Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim, izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje." (Sveti Jovan Zlatousti)
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар