Pobusani ponedeljak je prvi dan posle Tomine nedelje, odnosno, deveti dan od Vaskrsa. U narodu je poznat još i kao "Vaskrs za mrtve", dan kada se uređuju grobovi preminulih i kada se na groblja iznose farbana jaja.
Prema verovanju, na današnji dan treba pobusati, urediti, grobove umrlih srodnika. Narod kaže: Da se i mrtvi "počaste" i obraduju Hristovom vaskrsenju.
Ime POBUSANI dolazi od starog slovenskog verovanja prenetog primanjem hrišćanske vere, da toga dana, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice.
Na grobove se donose jaja za svakog preminulog člana porodice, prijatelja… Jaja se dele i sirotinji. Običaji su međutim razlikuju od mesta do mesta - neko nosi preostala uskršnja jaja, dok se u nekim delovima farbaju odvojeno za taj dan, na Svetli ili Istočni petak - prvi petak posle Vaskrsa.
Na grobljima se pale sveće, uređuju grobovi i sveštenik služi parastose i pomene za pokoj duša preminulih.
Zato je u narodu je taj dan i poznat kao "Vaskrs za mrtve".
Običaj je da se jaja stavljaju na grobove uz praznični pozdrav: "Hristos vaskrse", a u nekim krajevima se i tucaju o spomenik.
Organizuju se i litije za umrle i poštuju običaji kao i na zadušnice, iznosi se i hrana.
Molitva za upokojene
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.
Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.
Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.
Veruje se da je ovaj običaj najpre nastao u krilu ruske crkve, odakle je, verovatno, došao i u naše krajeve.
O njemu je pisao još Vuk Karadžić u svom rečniku u kome kaže da se kod Srba ovaj ponedeljak zove i "Ružičalo" jer ljudi tada pored grobova sade novo cveće (ruže, pa odatle "ružičalo"), ali i "Družičalo" jer u narodu postoji običaj da se na današnji dan momci i devojke okupljaju i druže.
Naime, "valja se" da se danas na nekom pogodnom mestu okupe prijatelji, da se igra, peva i zabavlja. Treba uplesti nekoliko venčića od vrbovih grana i nositi ih u kosi, a ko se kroz venac poljubi postaće pobratim/posestrima za tu godinu. Ili tako bar narod veruje...
0 коментара:
Постави коментар