Gospojinski post traje od 14. do 28. avgusta. Najkraći je od četiri velika godišnja posta, ali stroži od božićnog i apostolskog. Zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici vernici ovaj post poste kao i Veliki post, što znači da se svi dani poste „na vodi“ osim subote i nedelje, kada je dozvoljeno koristiti ulje i vino, a za praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji pada u vreme ovog posta, jede se i riba.
 |
| Sveti mučenici Makaveji, Foto Wikipedia |
Pravoslavni vernici 28. avgusta proslavljaju Uspenje Presvete Bogorodice, odnosno Veliku Gospojinu, a za taj praznik vernici se pripremaju postom koji se naziva Gospojinski i počinje 14. avgusta, na praznik Svetih mučenika Makaveja.
Prvi put ovaj post spominje se u spisima Teodora Studita, 826. godine. Konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166.
Gospojinski post je kratak, traje 14 dana i podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane životinjskog porekla, ali najpre pročišćenje i negovanje vrlina duše. Posti se na ulju, a sreda i petak s eposte na vodi, dok se za praunik Preobraženje Gospodnjeg 19. avgusta jede riba.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.
Teselni post koji se odnosi na hranu je samo podsetnik, odnosno pomoćno sredstvo, da treba da se treba posvetiti najvažnijem segmentu posta, a to je duhovni post koji podrazumeva odricanje od svake vrste zlih pomisli, loših želja i dela.
Vernici poste kako bi pročistili svoju dušu i pronašli smirenje, ali se oslobodili i loših navika koje negativno utiču na njihov život. Gospojinski post se smatra za strožiji post pa se poredi i sa Velikim Vaskršnjim postom.
Cilj posta su unutrašnji mir i molitva, a kao nagradu vernici uzimaju pričešće za spasenje i čišćenje duše i tela. Post je posvećen Bogorodici, a veruje se da je posebno važan za žene i majke, njihov mir i radost i pričešće na praznik Velike Gospojine.
Kada pričamo o postu, najčešće govorimo o hrani, ali post u hrišćanstvu ne znači samo odricanje od mrsne hrane i pića, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačavanju molitava i činjenju dobrih dela.
Sveti Jovan Zlatousti piše: „Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim, izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.“
Vernici poste kako bi pročistili svoju dušu i pronašli smirenje, ali se oslobodili i loših navika koje negativno utiču na njihov život. Cilj posta su unutrašnji mir i molitva, a kao nagradu vernici uzimaju pričešće za spasenje i čišćenje duše i tela. Post je posvećen Bogorodici, a veruje se da je posebno važan za žene i majke, njihov mir i radost i pričešće na praznik Velike Gospojine.
0 коментара:
Постави коментар