Brzina smrti iznosi oko dva milimetra na sat, što je "mera" proistekla iz procesa isprogramirane smrti (samoubistva) ćelija. U nama svakodnevno kroz tu isprogramiranu smrt prolazi na stotine miljardi ćelija. I to znači "Biti čovek", što je naziv knjige o tome "kako nauka objašnjava zbog čega se ponašamo, mislimo i osećamo onako kako to činimo"
Piše SLAVOLJUB MARKOVIĆ
"Čovek je jedino stvorenje koje odbija da bude ono što jeste", svojevremeno je zapisao Alber Kami.
A šta, zapravo, jesmo?
Marti Džobson se usudio da u knjizi "Biti čovek" pokuša da odgovori na to pitanje, tragom najnovijih naučnih saznanja. Živimo u zlatnom dobu novih otkrića o našoj evolutivnoj prošlosti i o neobičnim činjenicama povezanim s tim što smo ljudi, kaže autor. Jasno je da naš svet više ne liči na onaj u kome su se razvili naši preci, ali i dalje uspevamo da se u njemu snađemo.
 |
| Foto Laguna |
- Moja prva knjiga je bila opšta i bavila se temama vašeg doma, druga se odnosila na hranu, jer je hrana dobra za nas. Međutim, u trećoj sam želeo da se bavim biologijom, da spojim ljudsku biologiju sa drugih temama koje sam s vremenom počeo da cenim. Zanimalo me je kako su povezani biologija i tehnologija, šta sa dešava sa biologijom i matematikom...
Čime će autor osvojiti čitaoce, čak i ako ne mare mnogo za nauku? Time što je u ovoj knjizi ponudio odgovore na pitanja kao što su: u kojoj meri smo neandertalci i gde su nam otišle dlake s tela, da li naša evolucija i dalje traje, kako da prepoznamo lažova, zašto je red u kom se nalazimo uvek sporiji i kako je to matematički dokazano, zašto se na autoputevima stvaraju fantomske gužve u saobraćaju, kako bakterije mogu da utiču na naše raspoloženje, zašto činjenica da nam je hitno potreban toalet pomaže da se koncentrišemo na ozbiljne probleme...
Nauka ima odgovore na sva ova pitanja, a Džobson dokazuje da oni ne moraju biti komplikovani. Naprotiv...
- Nauka je fascinantna. Mogao bih da pričam o tome kako nam je nauka dala neverovatne super moći da pobedimo bolesti, izučavamo prošlost od početka svemira, šta znači biti svestan, o prirodi same materije ili o postojanju paralelnih univerzuma... S druge strane, možemo da razgovaramo o sitnicama poput mobilnog telefona, žitarica koje jedete za doručak, sijalici koja vam sija iznad glave ili šamponu koji koristite... Poenta je da je nauka fascinantna. Ona čini život uzbudljivijim. Za mene je to poslastica života.
A gde je život, tu je i - smrt. U poglavlju "Neke neprijatne biološke istine" Džobson, na primer, piše o brzini smrti, koja iznosi oko dva milimetra na sat, što je "mera" proistekla iz procesa poznatog kao isprogramirana smrt ćelija ćelija, ili apoptoza (starogrčka reč koja znači "otpadanje", ali zapravo označava samoubistvo ćelija). Može izgledati ćudno što ljudi, a zapravo i sve životinje (sličan mehanizam imaju i biljke), u sebi imaju ugrađen proces koji uništava zdrave ćelije. Teško je proceniti, ali u nama danas i svakog dana kroz apoptozu prolazi na stotine miljardi ćelija. Eto, i to nači "biti čovek", u životu i u umiranju, koje je njegov prirodni deo.
Prvi deo knjige se bavi uglavnom fiziologijom, a drugi uglavnom psihologijom i ljudskim okruženjem. Autor nije zaobišao ni obeležje današnjeg vremena - digitalni prostor ("Biti čovek virtualno") i tu razmatra kako Homo sapiens, koji je evoluirao kao deo zajednice lovaca-sakupljača, izlazi na kraj s okolnošću da je tokom celog dana priključen na internet. Pritom, interakcije između tehnologije i naših tela nisu uvek tako jednostavno kao što se čini, uprkos onome što nam govore reklame, naglašava Džobson.
Autor, tako, demistifikuje mnoge fenomene koji čine našu svakodnevicu, krećući se na originalan i zanimljiv način kroz prostore biologije, fizike i psihologije u potrazi za odgovorima na pitanje šta sve čini čoveka onim što jeste i to uzima zdravo za gotovo.
0 коментара:
Постави коментар