ASTRO SAJT: I tako, u Kruševcu se opet saborovalo. Ali baš kao nekad davno, u vreme kneza Lazara i njegovih vitezova, ali i gradske svite srednjovekovnog Kruševca. U vreme kada je ovaj grad bio ni manje ni više nego - prestoni!
 |
| Foto: Slavoljub Marković, astrosajt.blogspot.com |
U okviru Vidovdanskih svečanosti, koje se ovde protežu kroz čitav mesec jun, u porti crkve Lazarice održano je Saborovanje.
Kiša i oblaci nisu sprečili brojne posetioce da prisustvuju tradicionalnoj manifestaciji. Pored bogatog kulturno umetničkog programa publici su na ovoj manifestaciju, koja polako postaje prepoznatljiv i neodvojiv deo Vidovdanskih svečanosti, predstavljeni zanati srednjovekovnog Lazarevog Kruševca. Direktorka Turističke organizacije Kruševca Dragana Nikolić ocenila je da se za ovu manifestaciju iz godine u godinu sve dalje čuje.
 |
| Foto: Slavoljub Marković, astrosajt.blogspot.com |
Pored kulturno umetničkog programa i viteškog nadmetanja na Saborovanju je izvedena i pozorišna predstava Žene srpskih srednjevekovnih vladara. U programu su pored Kulturno umetničkog društva Lazarica, vokalne solistkinje Marije Strugar učestvovale i etno grupe Lazarice i Runo.
Manifestacija Saborovanje je održana 10-tu godinu za redom.
Tempiranje neobičnog sabora baš na vreme oko Vidovdana ovde svakako nije slučajno, jer taj dan za Kruševljane već dugo ima izuzetan značaj, pa je odnedavno postao i gradski praznik. Kruševljani su vezani za kult svetog kneza Lazara koji je upravo odavde vladao i koji je odavde poveo srpsku vojsku u znamenitu kosovsku bitku.
Dvor kneza Lazara u Kruševcu bio je stecište obrazovanih i učenih ljudi, umetnika, zografa i zlatara. Otuda, verovatno, i sklonost Lazareve dece prema umetnosti. Sačuvane su neke pesme despota Stefana, poetsko pismo najstarije Lazareve ćerke Jelene, a neki stihovi pripisuju se i samoj kneginji Milici. Ovome je dosta doprinela i poznata monahinja Jefimija. Učitelj Lazareve dece bio je, svakako, i monah Danilo, kasnije patrijarh Danilo III, autor Povesnog slova knezu Lazaru, zatim znameniti biograf Konstantin Filozof i drugi.
A što se tradiocije saborovanja kod Srba tiče...
- Još od srednjeg veka i turskog ropstva, sabori su za Srbe bili najlepši dani - kaže protojerej Milorad Pršić, paroh padeški (mesto nedaleko od Kruševca). - Tada smo se družili, ljubavisali, ugovarali poslove i navodadžisali, jednom rečju saborovali. Sada više toga nema, a i ako neko poseti sabor najpre razmišlja kako će nešto da zaradi, kako to da komercijalizuje. Niko ne shvata da se na ovakvim skupovima, u stvari, čuva naše narodno blago i tradicija i da oni moraju odoleti pomodarstvu.
Ovaj tekst je vlasništo Astro sajta i zabranjeno je njegovo prenošenje na druge stranice bez pismene dozvole!
© copyright 2012 – All rights reserved
0 коментара:
Постави коментар