Piše: Slavoljub Marković, ASTRO SAJT
Malo je priča tako fascinantnih i sveobuhvatnih kao što je ona o hlebu. Jer, to nije samo priča o hrani, već i priča o čoveku kroz sve ove milenijume, ali i u ovom trenutku, ako znamo da nekoliko milijardi ljudi na našoj planeti svakodnevno jede neku od hiljada vrsta peciva. Hleb ne samo da prati čoveka kroz milenijume, već i tokom celog života, a njegovo prisustvo u najrazličitijim ritualima, magijskim obredima i narodnim verovanjima prosto fascinira. Zato i ne čudi da samo u Evropi postoji četrdesetak muzeja hleba, medju kojima je najveći onaj u Ulmu u Nemačkoj, u kome postoji i ogromna biblioteka knjiga posvećenih namirnici nad namirnicama, hlebu.
A jednu zanimljivu knjigu (i to dvojezičnu, na srpskom i engleskom) napisala je Ljiljane Radulovački, etnolog i muzejski savetnik u penziji.
- Cilj ovog poduhvata je da se na jednom mestu, monografski, saopšti sve o žitaricama i hlebu, od najstarijih podataka do savremenog doba - kaže autorka knjige "Žito i hleb, od zrna do pogače", koja se potrudila da sažeto i izuzetno pregledno zabeleži što je više moguće podataka o žitaricama i hlebu, od zrna do pogače.
Knjiga je sadržajno zaista sveobuhatna i stiče se utisak da ništa u njoj nije neispričano. Autorka se najpre bavi prapostojbinom žita i putevima širenja kulture žita, vrstama žitarica i njihovim čuvanjem. Sledeće poglavlje posvećeno je preradi hlebnog žita u brašno, pa tako, između ostalog, saznajemo da su se žitarice u početku verovatno koristile u obliku kaše. I danas se u Sremu priprema tzv. cicvara - kaša spravljena od ulja, uprženog luka uz dodatak brašna i vode.
- Hleb u ishrani Srba zauzima najvažnije mesto, odnosno predstavlja osnovnu namirnicu. Stoga on ima značajnu ulogu u religioznom i rutualnom životu. On je simbol svakodnevne ishrane i obilja iz čega proizilazi posebno poštovanje prema njemu - kaže autorka, koja u ovom delu knjige piše i o ognjištu i hlebnim pećima, kao i o hlebu u vreme nerodnih i gladnih godina.
Drugi deo knjige otvara poglavlje posvećeno agrarnoj magiji. I eto prilike da saznate nešto više o pšenici i hlebu u godišnjim običajima (novogodišnji običaji, Badnji dan, božićna slama, Božić, prolećni praznici, slave - seoske i porodične). Ništa manje nije zanimljiva ni priča o hlebu u društvenim običajima, u koje spadaju venčanje, običaji oko rađanja dece, posmrtna praksa (uključujući i lapot), provera mesta za gradnju kuća.
- Na odabrano mesto za temelj nove kuće stavljano je malo vina ili rakije, ili voda, hleb i so. Ako se sutradan ispod ovih predmeta nađe nešto živo, mesto je pogodno - navodi Ljiljana Radulovački. - Ponegde je bio običaj da se ostavlja zrnasta hrana ili jednostavno rakija i hleb i so. Prisustvo nekog života na označenim mestima analaogijom se tumači da će tu biti i života u novoj kući. Oštećenja i tragovi na ostavljenoj hrani i piću loš je znak, kao i tragovi na prosutom brašnu ili pepelu, što pokazuje da je mesto već zauzeto.
Autorka se bavi i žitom i hlebom u narodnoj medicini i čaranju za zdravlje, kao i pšenicom i hlebom u ljubavnoj magiji. I sve je to ilustrovano konkretnim primerima iz bogate narodne običajne prakse. Na Đurđevdan, recimo, devojke rano ujutro sakupljaju rosu u žitu i potom zamese okrugao šupalj kolač. Prvo kroz kolač pogledaju na sunce, pa na svog izabranika ne bi li se za njega udale...
Knjigu zatvara poglavlje o hlebu u narodnim umotvorinama - u poslovicama, zagonetkama i narodnim izrekama, zakletvama, kletvama i psovkama. U svakom slučaju, dovoljno razloga da knjigu preporučimo, uz informaciju da ju je objavio Muzej Srema iz Sremske Mitrovice.
Ovaj tekst je vlasništo Astro sajta i zabranjeno je njegovo prenošenje na druge stranice bez pismene dozvole!
© copyright 2012 – All rights reserved
0 коментара:
Постави коментар