Praznik Preobraženja gospodnjeg (19. avgust), koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i vernici. Taj praznik se obeležva u pravoslavnim hramovima i domovima, a posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu * Kako je preobraženje potvdila i NASA! * Kako glasi tropar za ovaj praznični dan?
Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko nakon pobede umrli, prvi u Zemunu, drugi u Iloku.
Veliki broj pravoslavnih hramova u Srbiji posvećen je ovom prazniku i među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori. U Rusiji se takođe nalazi spomen na slavno Preobraženje Gospoda na planini Tavor. U moskovskoj crkvi Svih žalosnih i u crkvi u selu Novospaskij (Dedenevo, moskovska provincija) čuva se davno doneto kamenje s Tavora. Na Preobraženje su brojni vašari i sabori širom Srbije.
Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu. Prema Jevanđeljima, Isus je treće godine svoje zemaljske propovedi poveo učenike Petra, Jakova i Jovana i pred njima se pojavio preobražen "sa licem sjajnim kao sunce i haljinama svetlim kao sneg". On pritom nije poveo sve apostole, već samo trojicu, zato što je znao da će ga Juda izdati, pa zato nije bio dostojan da vidi Božansku prirodu Hristovu, a opet nije hteo da ga ostavi samog pod gorom da ne bi kasnije time pravdao svoje izdajstvo.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Danas se na kraju svete liturgije osvećuje grožđe. Takođe, se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Preobraženje, dakle, pada u gospojinskom postu koji su, mahom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka, ne mrsi.
Ikona Preobraženja nalazi se obavezno na svakom ikonostasu. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava. U otvorenim vodama, rekama i moru, ne treba se više kupati.
I kod ljudi se tada dešavaju promene - ko je preko leta pocrneo, već pocinje beliti.
Narod pripoveda, a etnolozi su zabeležili, da se na Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, kao na Bogojavljenje (19. januara), tri puta preobražava. Ko to vidi i drugom obelodani, verovalo se, sici ce s uma.
I mada se praznik obeležava u jeku leta, prema narodnom verovanju Preobraženje Gospodnje sugeriše da se ovo godišnje doba neumitno bliži kraju i da se treba spremati za jesen. Kako u narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, postoji i izreka da se "preobražava i voda i gora".
Uostalom, i satelitska merenja aktivnosti Sunca potvrdila su pre nekoliko godina tačnost srpskog narodnog kalendara i konkretno narodnu izreku da se na Preobraženje "menjaju gora i voda", pri čemu su podaci sa svemirskih sondi potvrdili kako se datumi naših najvećih verskih praznika poklapaju sa godišnjim Sunčevim elektromagnetnim ciklusima koji dovode do najvećih meteoroloških promena u Zemljinoj atmosferi, kako je to konstatovao mr Milan Stevančević, ekspert za telekomunikacije i istraživač Beogradske škole meteorologije.
Drugim rečima, narodnu teoriju i praksu samo je, posle mnogo vremena, potvrdila i napredana NASA tehnologija.
Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobrazice se, pa ce cele godine biti dremljiv. Nije dobro da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan u kafani provedu - da im ne prede u naviku i ne postanu zgubidani i raspikuce.
Тропар
Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби!
I NASA potvrdila preobraženje
- U narodu se Preobraženje, 19. avgusta, slavi kao prelaz iz letnjeg u zimski period - objasnio je Dragomir Antonić, etnolog. - Vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je bujalo polako vene. Od tada se ne preporučuje ni kupanje u rekama i jezerima, jer se “preobraze i kamen u vodi i list u gori”. Dugo je to smatrano čak i praznoverjem, ali je 2009. godine NASA pokazala da je tačno! Posle višedecenijskih svemirskih istraživanja i analiza satelitskih izveštaja, stručnjaci NASA konstatovali su da u ovo doba godine vode menjaju svoj sastav i prelaze iz baznih u kisele.
Neke porodice danas slave krsnu slavu.
Ima brojnih hramova posvećenih ovom prazniku, u Pančevu, Zagrebu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci, kao i manastira, kao što je Preobraženje u Ovčaru. Jedan od najupečatljivijih opisa praznovanja nalazimo kod Jakova Ignjatovića, koji dočarava proslavu u slavnoj Sent Andreji.
I danas se Srbi u Mađarskoj na ovaj praznik masovno okupljaju. Negde se na današnji dan održavaju sabori, kao u manastiru Miljkovu kod Svilajnca, Orahovici u Slavoniji i drugde.
Misteriozni "blagosloveni oblak"
Neobično je da se svake godine misteriozni oblak spušta na pravoslavni manastir na vrhu planine Tavor, gde se Isus preobrazio, ali meteorolozi nemaju odgovor za to. Sergej Mirov, koji u ime radne grupe Saborne bogoslovske komisije učestvuje u istraživanju ruskih i izraelskiih meteorologa, rekao je prošle godine kako su naučnici zaključili da takva magla ne može da se formira na tako suvom vazduhu i temperaturi, dodajući da se "blagosloveni oblak" spušta samo na području pravoslavnog manastira. Tokom praznične službe nad vernicima se rasprši upadljiva sfera, "a zatim se oblak pojavi nad krstom crkve Preobraženja, koji potom raste u dimenzijama i spušta se na vernike prekrivajući ih i izlivajući na njih životvornu vlagu".
Na planini Tavor carica Jelena Ravnoapostolna je već u 4. veku sagradila hram u čast Preobraženja, ali su u 11. i 12. veku hramovi i manastiri na Tavoru pretvoreni u rimokatoličke, a kasnije i uništeni. Ipak, na dugo nenaseljenoj planini na dan Preobraženja pravoslavci i katolici obavljali su crkvene službe na ruševinama hramova. Sredinom 19. veka patrijarh Kiril II Jerusalimski traži dozvolu od turske vlade da se izgradi hram na Tavoru. Odluka je sprovedena 1860. godine, kada je hram izgrađen na ruševinama drevne grčke crkve. Iznad vrata hrama nalazi se natpis na grčkom jeziku: "Na drevnim ruševinama na planini Tavor sagrađen je sveti hram posvećen Preobraženju Gospoda i Spasa našega...“
0 коментара:
Постави коментар