Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) objavio je upozorenje za područje Srbije na visoke temperature tokom druge dekade jula, sa dnevnim maksimumom od 35 do 40 stepeni. U velikim gradovima očekuju se i tropske noći sa minimalnim temperaturama iznad 20 stepeni.
 |
| Foto: Pixabay |
- RHMZ SRBIJE: UPOZORENJE ZA PODRUČJE SRBIJE NA VISOKE TEMPERATURE TOKOM DRUGE DEKADE JULA (do 20.07.2023.)
Tokom druge dekade jula u Srbiji veoma toplo.
Temperatura će danas (14.07.) biti u kratkotrajnom padu (za 5 do 7 stepeni) i očekuje se u intervalu od 29 do 33 °C, a zatim će ponovo uslediti porast temperature, pa se u nedelјu i u prvoj polovini naredne sedmice (16 - 20.07.) ponovo očekuju dnevni maksimumi od 35 do 40 °S. U velikim gradovima očekuju se i tropske noći sa minimalnim temperaturama iznad 20 °S.
- UPOZORENJE ZA PODRUČJE BEOGRADA NA VISOKE TEMPERATURE TOKOM DRUGE DEKADE JULA (do 20.07.2023.)
Tokom druge dekade jula u Beogradu veoma toplo.
Temperatura će danas (14.07.) biti u kratkotrajnom padu (za 5 do 7 stepeni) i očekuje se oko 30 °C, u subotu (15.07.) oko 35 °S, a u nedelјu i u prvom delu naredne sedmice (16 - 20.07.) ponovo od 37 do 39 °S.
Toplotni talas zahvata delove južne Evrope i severozapadne Afrike, sa mogućim rekordnim temperaturama u narednim danima. Očekuje se da će temperature premašiti 40 stepeni Celzijusa u delovima Španije, Francuske, Grčke, Hrvatske i Turske. U Srbiji se u pojedinim delovima zemlje očekuje 40 stepeni, dok je Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na visoke temperature u drugoj polovini jula.
Očekuje se da će toplotni talas „Kerber“ – koji je Italijansko meteorološko društvo nazvalo po troglavom čudovištu iz Danteovog pakla – usloviti ekstremne prilike u narednih nekoliko dana.
Meteorološka služba najavljuje da će temperature dostići vrhunac u petak, a BBC Vreme kaže da bi veliki delovi južne Evrope mogli da iskuse temperature gde će živa na termometru pokazivati od 40 do 45 stepeni Celzijusa, a možda i više.
U italijanskom gradu Lodi, jugoistočno od Milana, četrdesetčetvorogodišnji radnik juče se srušio zbog nesnosne vrućine, kada je temperatura bila oko 40 stepeni. Nesrećni čovek, čiji identitet nije otkriven, kasnije je preminuo u bolnici.
Hiljade posetilaca Mediterana je upozoreno na vrućine opasne po život, nakon što je smrtonosni Kerber počeo da se širi ka severu.
Kerber, nazvan po Danteovom paklu, stvorenju koje čuva kapije podzemlja u grčkoj mitologiji, danas će dostići temperaturu do 44 stepena u južnim delovima Španije, piše Daily Mail.
Očekuje se da će italijanska ostrva Sardinija i Sicilija "pretrpeti najveći teret" i vrućine od 45 stepeni.
Onesvešćuju se na ulici, traže utočište ispod drveća...
Turisti se bore sa nemilosrdnom vrućinom ove nedelje, juče u Rimu kada su temperature premašile 36 stepeni, padanje u nesvest je bila svakodnevnica.
Jedan Britanac srušio se ispred Koloseuma u Rimu, nakon čega su mu prolaznici ukazali prvu pomoć i dali vodu. Jedni turisti su tražili utočište ispod drveća, dok su drugi koristili svoje košulje kao improvizovanu zaštitu od sunca.
U Italiji su se dva brata, stara šest i sedam godina, udavila u bazenu za navodnjavanje blizu grada Manfredonije, na istočnoj obali Italije. Policija veruje da su deca juče popodne tražila osveženje od vrućine plivajući u bazenu pre nego što se se udavili, javila je ANSA.
Naučnici upozoravali na klimatske promene
Naučnici su neumorno upozoravali na štetne efekte klimatskih promena. Pored osušenih useva, topljenja glečera i povećanja rizika od požara, temperature koje su više od normalnih takođe izazivaju zdravstvene probleme, od toplotnog udara i dehidracije do kardiovaskularnog stresa.
"Koliko još leta će morati da prođe pre nego što shvatimo da porast temperature možda uopšte nije sporadičan događaj, već da je to nepovratan proces koji je u stvari već počeo", izjavio je italijanski klimatolog Mauro Mineli.
Predviđa se da će ove nedelje temperature u Grčkoj dostići 44 stepena. U Atini će biti postavljena improvizovana mesta s hladovinom na Akropolju, a Crveni krst će takođe biti na licu mesta gde će davati besplatnu vodu posetiocima.
Toplotni talas u Grčkoj se očekuje da će trajati šest dana i da će dostići vrhunac u petak. Eksperti su upozorili da ekstremno vreme može da izazove šumske požare, koji su se i ranije dešavali.
Grčki grad Larisa biće pogođen toplotnim talasom od 44 stepena ove nedelje, dok je Nacionalna opservatorija predvidela da će danas u Atini temperatura dostići 43 stepena.
Kao znak koliko su zdravstveni zvaničnici zabrinuti zbog predstojećeg talasa vrućine, grčka vlada juče je objavila hitne sastanke i pozvala poslodavce da se pobrinu da osoblje ne radi napolju između 12 i 17 sati narednih dana.
Temperature na Kipru će se povećati na 41 stepeni, dok će u Hrvatskoj i Francuskoj do kraja ove nedelje biti oko 39 stepeni.
Očekuje se da će vruće vreme na Mediteranu trajati oko dve nedelje, kažu meteorolozi. Takođe se očekuje da će Italiju u nedelju pogoditi drugi anticiklon koji će dovesti do porasta temperature u Rimu do 41 stepen.
Zvaničnici su ranije ove nedelje upozorili na toplotni talas u devet velikih gradova širom Italije - Bolzano, Firenca, Frosinone, Palermo, Perugia, Rieti, Rim, Torin i Viterbo. To će biti prvi toplotni talas u Italiji ove godine, nakon što je od oluje, lavine i poplava stradalo na desetine ljudi.
U Španiji, popularnoj južnoj destinaciji Mursija, sledećih dana temperatura će biti 44 stepena.
Visoke temperature širom Mediterana približavaju se rekordnim nivoima. Prethodni rekord od 48.8 stepeni zabeležen je u sicilijanskom gradu Floridi 11. avgusta 2021.
Crveni krst je pozvao ljude da provere najosetljivije osobe tokom visokih temperatura, kao što su deca i stariji ljudi. Apelovali su na ljude da ostanu hidrirani i da paze na znake toplotnog udara, koji može da uključuje povraćanje i nesvesticu.
Toplotni talas je prouzrokovan anticiklonom - visokim pritiskom vremenskog sistema - u pustinji Sahara koji se proširio u Maroko, Alžir i Tunis prema južnoj Evropi.
U međuvremenu, Met Office (agencija koja se bavi vremenskim prognozama) je saopštila da će vrućina, koja trenutno utiče na delove jugozapadne Evrope i severozapadne Afrike, doći do Bliskog istoka kasnije ove nedelje, a da će Velika Britanija biti pošteđena ekstremnih temperatura.
El Ninjo podstakao rekordne temperature
Sve ovo dolazi nakon što je Svetska Meteorološka Organizacija rekla da je početkom ovog meseca bila najtoplija nedelja na planeti.
Naučnici su rekli da su klimatske promene u kombinaciji sa pojavom ove godine El Ninjovog vremenskog obrasca, koji zagreva površinske vode u istočnom i centralnom Pacifiku, podstakle nedavne rekordne temperature.
"Prema preliminarnim podacima, svet je upravo imao najtopliju nedelju u istoriji", navodi se u saopštenju SMO-a, nakon klimatskih promena i ranog stadijuma El Ninjovog vremenskog obrasca, koji su doveli do najtoplijeg juna u istoriji.
Temperature obaraju rekorde na kopnu i u okeanima, sa "potencijalnim razarajućim uticajem na ekosisteme i životnu sredinu, saopštila je VMO.
Više od 61.000 ljudi prošle godine preminulo zbog vrućine
Istraživanje objavljeno u ponedeljak pokazalo je da je više od 61.000 ljudi prošle godine umrlo zbog vrućine tokom evropskog rekordnog leta.
Većina smrtnih slučajeva je zabeležena kod osoba starijih od 80 godina, a oko 63 odsto onih koji su umrli od vrućine bile su žene, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu Nature Medicine.
Okeani apsorbuju većinu topline generisane gasovima za zagrevanje planeta, izazivajući talase toplote koji štete vodenom životu, menjajući vremenske obrasce i remeteći ključne sisteme za regulaciju planeta.
Evropa najbrži kontinent zagrevanja na planeti
Evropska služba za praćenje klime Kopernik je otkrila da je prošla nedelje verovatno bila najtoplija od kada su počeli rekordi 1940. godine.
Naučnici iz Kopernika upozoravaju da se Evropa od osamdesetih zagreva duplo više od globalnog proseka, sa dalekosežnim uticajem na ekosisteme kontinenata i društveno-ekonomsku strukturu.
Prošlo leto su obeležili ekstremna vrućina, suša i požari širom Evrope - a brzina topljenja glečera bila je "bez presedana", navodi se u izveštaju Kopernika.
Evropske zemlje - uključujući Britaniju, Francusku, Italiju, Portugaliju i Španiju - prošle godine su doživele svoje najtoplije leto. Zabrinjavajuće je da je Evropa bila oko 2,3 stepeni iznad preindustrijskog proseka koji je korišćen kao osnova za Pariški sporazum o klimatskim promenama prošle godine.
0 коментара:
Постави коментар