Da li se sećate kada ste poslednji put rešavali ukrštene reči? Ova „gimnastika uma“ kako je često nazivaju, za ljubitelje enigmatike je svakodnevna aktivnost, međutim postoje studije koje govore da nije reč samo o razonodi već i o načinu kako da unapredimo svoje zdravlje, tačnije očuvamo mozak.
 |
| Pixabay |
Štiti od demencije?
Godinama se verovalo da je rešavanje ukrštenica jedan od najboljih načina da i u poznim godinama ljudi ostanu mentalno vitalni, pa i da preduprede demenciju.
Istraživanje naučnika sa King koledža u Londonu potvrdilo je čak da redovno rešavanje sudoku, osmosmerki i ostalih enigmatskih zanimacija utiče pozitivno na mozak, a isto važi i za ljude koji redovno rešavaju zagonetke sa brojevima.
Različite studije su takođe dokazivale da oni koji u kontinuitetu rade ukrštenice, imaju snagu mozga 10 godina mlađe osobe, a nekoliko istraživanja tvrdi da je rešavanje ukrštenica navodno ublažilo pad pamćenja za dve i po godine kod onih kod kojih se razvija demencija.
Ruski naučnici su konstatovali da su osobe koje su kao mlade volele da se zanimaju enigmatikom, u srednjim godinama bile bistrijeg uma. Takođe, kratkoročno pamćenje i brzina razmišljanja bili su bolji kod onih koji se ovim bave, nego kod vršnjaka koji se ne bave.
Stručnjaci SZO procenjuju da u svetu ima 55 miliona ljudi sa Alchajmerovom bolešću (60-70 odsto svih slučajeva demencije) i drugim oblicima senilne demencije. U SAD, demencija pogađa svakih 10 odraslih, a nakon 90 godina demencija se dijagnostikuje kod 35 odsto ljudi.
Istraživači razumeju razloge za tako masovno širenje bolesti: veruje se da demencija, ili stečena demencija, pogađa osobe sa hipertenzijom, hroničnim nedostatkom sna, poremećajima u gastrointestinalnom traktu, kao i spontanim mutacijama DNK.
U međuvremenu, drugi naučnici i lekari traže nove načine da spreče i uspore razvoj demencije. Pokazalo se da različiti oblici stimulacije pamćenja i pažnje, uključujući slagalice, ukrštene reči, kompjuterske i društvene igre, poboljšavaju funkciju mozga kod starijih ljudi.
Nova američka studija: Ukrštene reči prevazilaze kompjuterske igrice
U nedavno objavljenoj američkoj studiji naučnici su ispitali kako video igre, kao i rešavanje ukrštenih reči, mogu pomoći u borbi protiv demencije.
Američki neuronaučnici, kako prenosi portal vesti.ru, okupili su grupu od 107 starijih osoba koji su bolovali od blažih oblika demencije i pratili kako se njihovo stanje menjalo u narednih godinu i po dana.
Istraživači su tražili od svih volontera da završe standardni set testova koji procenjuju ozbiljnost simptoma demencije. Amerikanci su prvi takav test uradili tri meseca nakon početka obuke, a potom su organizovali još nekoliko sličnih testova za svoje štićenike.
Otkrili su da rešavanje ukrštenih reči u velikoj meri usporava napredovanje bolesti. Štaviše, u svojoj korisnoj akciji, ukrštene reči čak i prevazilaze kompjuterske igrice.
„Prvi put smo ispitali kratkoročne i dugoročne koristi od rešavanja ukrštenih reči i uporedili ih sa drugim merama treninga pamćenja. Tako se pokazalo da je rešavanje ukrštenih reči mnogo korisnije od kompjuterskih igrica u smislu koliko takav trening usporava gubitak pamćenja kod osoba sa demencijom“, rekao je profesor Davanger Devanand sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku.
I nakon prvog testa, i u narednim testovima, test oštrine pamćenja i uma volontera dao je najbolje rezultate u grupi ukrštenih reči.
Takođe, istraživači iz SAD su otkrili da su i ukrštene reči i kompjuterske igrice značajno usporile smanjenje obima mozga, ističući da su ukrštene reči bile efikasnije od video igrica. Ovo sugeriše da mentalne vežbe poboljšavaju pamćenje i mentalno zdravlje kod ljudi sa demencijom, zaključili su istraživači.
Lekari: Ima značaja, ali ukrštenice nisu lek za kognitivne poremećaje
O uticaju rešavanja ukrštenih reči na naše zdravlje govorili su i naši lekari, ističući da značaja ima, ali da se ne može striktno reći da su ukrštenice lek za kognitivne poremećaje.
„Vi vremenom počinjete da ipak izoštrite i ubrzate svoje asocijacije, pa kad čujete u običnom životu neki pojam, a vi onda brže asocirate na ono što je vezano za njega zato što ste na neki način vežbali svoje sinapse rešavajući ove ukrštenice. Ali kažem ima jedan mali značaj, ali ne možemo reći da su ukrštenice lek za kognitivne poremećaje“, rekla je u jednom razgovoru za RTS specijalista neuropsihijatrije-neurolog, prof. dr Nadežda Šternić. I neurolog prof. Dr Tihomir Ilić smatra da mozak treba da čuvamo kao i telo.
Lekari savetuju da je za čuvanje mozga najvažnije da se na vreme leče hronične bolsti, da nam ishrana bude izbalansirana, da dovoljno spavamo, smanjimo stres…
„Čovek koji je čitavog života radoznao, koji se stalno trudi da usvoji nove sadržaje on otprilike nema kad da izgubi te svoje vrednosti. Na primer zanimljivost je i kaže se da ako želite da sačuvate mozak i u kasnijim godinama, naučite da svirate neki instrument, pokušajte da naučite neki strani jezik, to aktivira potpuno drugačije obrasce moždane aktivnosti od onih koje su nam uobičajeni dnevni zadatak“, naveo je ovaj neurolog za RTS.
Prve ukrštene reči sastavio Artur Vin 1913. godine
Kako su zapravo ukrštenice nastale i šta znamo o njima? Proučavaoci istorijata ukrštenih reči slažu se da je prve ukrštene reči sastavio Britanac Artur Vin (Arthur Wynne) i objavio 21. decembra 1913. godine u zabavnom dodatku njujorškog nedeljnika World.
Za kratko vreme ova enigmatska inovacija postala je veoma popularna i tokom ranih dvadesetih godina 20. veka su i drugi izdavači novina počeli da je štampaju u svojim izdanjima.
Vremenom je ona poprimila svoju prepoznatljivu formu – sa crnim poljima kojih nije bilo u ukrštenici Artura Vina. Nakon uspeha u Americi, preneta je i u Evropu. Prve ukrštene reči u Ujedinjenom Kraljevstvu objavljene su u februaru 1922. godine u Prisons magazinu (Pearson’s Magazine) , a prva Tajmsova (Times) ukrštenica je štampana 1. februara 1930. Britanski autori ukrštenica su ubrzo smislili nove varijacije ukrštenih reči, a jedna od njih je kriptična ukrštenica kod koje se tražena rešenja ne opisuju direktno, već kroz rešavanje neke druge zagonetke.
Smatra se da najteže i najkvalitetnije ukrštene reči donosi američki Njujork tajms, u kojem se ova zagonetka bez prekida objavljuje od 1942.
Prva moderna ukrštenica u Srbiji objavljena je 18. marta 1925. u „Ilustrovanom listu“, a potom i u „Dečjim novinama“ broj 2 od oktobra 1925. Autor ove druge je izvesni Č. Aleksijević Braca. Ukrštene reči su u Srbiji, kao i u drugim zemljama, stekle veliku popularnost tako da su se već između dva svetska rata pojavili i prvi enigmatski listovi gde su najzastupljenija zagonetka bile ukrštene reči.
Ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata pojavili su se novi enigmatski listovi, da bi krajem devedesetih godina 20. veka došlo do ekspanzije enigmatske štampe, tako da danas u Srbiji izlazi oko 80 enigmatskih listova. Skoro sve novine i časopisi imaju po neku ukrštenicu ili periodične enigmatske dodatke. Najstariji enigmatski list u Srbiji je „Enigma“, čiji je prvi broj izašao 7. jula 1951, a koji izlazi bez prekida do danas.
Ukrštene reči se tradicionalno rešavaju olovkom na hartiji, ali danas postoje i „onlajn“ ukrštene reči.
Izvor: Danas
0 коментара:
Постави коментар