.jpg)
Pravoslavni vernici 6. marta 2022. godine obeležavaju Bele ili Velike poklade. Praznik označava poslednji dan pred početak Vaskršnjeg posta. Postoje razni običaji za sreću i radost koji se praktikuju na ovaj praznik, a od hrane se ne jede meso, već mlečni proizvodi , jaja i namirnice biljnog porekla.
Poslednji dan Bele nedelje zove se Bele poklade, Velike poklade ili Proštene poklade, u zavisnosti od toga u kom kraju Srbije se obeležavaju i načina na koji se praznuju.
Međutim, svima je zajednička velika gozba i pijanka, kad se narod na taj način oprašta od belog mrsa i prelazi na uskršnji post.
Pored toga, to je dan šale, smeha i razuzdanog ponašanja za većinu dece, mladića i devojaka, koji zbijajući šale dok hodaju ulicom teraju zle sile prizivajući rodnu godinu.
U pojedinim mestima ovaj običaj se naziva još i Bele babe. Prema narodnom verovanju, maskirana deca, a ponekad i odrasli, obilaze obližnje kuće u komšiluku tražeći, simbolično, jaja. Komšije ih često daruju i kojekavim slatkišima, bombonama, kolačima i voćem.
U poslepodnevnim časovima služi se tzv. oproštajno večernje, jer se tada obavlja “čin praštanja” u hramovima, a po povratku i u domovima. Vernici jedni od drugih traže oproštaj, a i daju ga za dotadašnje uvrede, nemar, klevete, zavade, ili još teža međusobna ogrešenja, kako bi čiste duše otpočeli post i mogli da se pričeste.
Na ovaj dan valja se da svako od ukućana pojede čen belog luka i bareno jaje.
Nekada bi babe deci pred spavanje trljale tabane belim lukom i oblačili im košuljicu naopako da bi ih sačuvale od veštica.
Dok Srbi nisu primili hrišćanstvo praznovali su poklade kao deo obreda pred smenu godišnjih doba a onda su, kao i mnogi običaji, prilagođeni hršćanskim praznicima i ostali deo naše tradicije. U crkvenom kalendaru možete naći naziv “poklade” pred 3 posta u godini – Božićni, Veliki i Petrovski.
Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta. Višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom.
Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.
Postoje razni običaji za sreću i radost koji se praktikuju na ovaj praznik, a od hrane se ne jede meso, već mlečni proizvodi , jaja i namirnice biljnog porekla.
Glavni običaj ovog dana jeste veliko slavlje, širenje radosti, muzika i pesma. To je dan šale, smeha, plesa i igri. Nekada su kolone dece išli ulicama i selima, šalili se, pevali i smejali - verovalo se da to odbija negativnu energiju.
Jedna od starijih običaja jeste da su deca maskirana odlazila od kuće do kuće i tražila jaja, a onda bi ih odrasli darivali slatkišima, čokoladama, bombonama. Maskirane povorke se daruju, plešu i simbolizuju radost.
0 коментара:
Постави коментар