Srpska pravoslavna crkva i vernici 20. januara slave svetog Jovana Krstitelja, poslednjeg velikog proroka koji je ne samo najavio, već i video očekivanog mesiju. Sveti Jovan je jedna od većih slava u Srbiji, a kao i za svaku slavu, domaćice širom zemlje pažljivo pripremaju svoju trpezu. A da li će trpeza da bude mrsna ili posna zavisi od toga na koji dan pada ovaj praznik.
 |
Sveti Jovan koji se praznuje 20. januara, jedna je od najčešćih slava kod Srba.
Praznik Sveti Jovan Krstitelj posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča. Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak. Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula - Ivanjdan - rođenje Svetog Jovana, 11. septembra - Usekovanje glave i 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće.
Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.
Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail. Jovan Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta. Bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego smrtnikom.
Ovaj datum u kalendar je upisan crvenim slovom, što znači da ne treba raditi kućne, niti bilo koje druge poslove. Za ovu slavu vezuje se običaj pranja ikone. Običaj pranja ikona podrazumevao je da se na današnji dan ikone iznose iz kuće posle jutrenja na reku, ili bunar i da se umivaju. Ikone su se brisale krpom koja je pokvašena u vodi.
Mada je običaj odavno nestao, tada se verovalo se da će onoga ko ne umije ikonu stići kazna, te da će mu se te godine oduzeti ruke i noge.
Porodice se mole svom svetitelju i Bogu za sreću, zdravlje i svako dobro.
+ Molitva Svetom Jovanu Krstitelju +
Krstitelju Hristov, propovedniče pokajanja, ne prezri mene pokajnika, nego, udružen sa nebeskim Vojnicima, moli se Gospodu za mene nedostojnog, utučenog, nemoćnog i tužnog, zapalog u mnoge nevolje, izmučenog burnim mislima uma mog, jer sam ja pećina zlih dela, te nema kraja mojoj grehovnoj navici. Um je moj prikovan za zemaljske stvari.
Šta ću učiniti? Ne znam. I kome da pribegnem, da spasena bude duša moja? Samo tebi, sveti Jovane, koji si imenjak blagodati, jer znam da si posle Bogorodice najveći između rođenih od žena, jer si se udostojio da dodirneš glavu Cara Hrista, Jagnjeta Božjeg koje uzima greh sveta.
Moli Njaga za moju grešnu dušu, da bar od sada, u jedanaesti čas, ponesem blagi teret, i primim platu sa poslednjima.
O, Krstitelju Hristov, česni Pretečo, poslednji proroče, prvi mučeniče, postnika i pustinjaka nastavniče, učitelju čistote, i prisni druže Hristov, tebe molim, tebi pribegavam, ne odreci mi tvoju pomoć, nego me podigni palog mnogim gresima, obnovi mi dušu pokajanjem kao drugim krštenjem, jer si začetnik i jednog i drugog: krštenjem spirajući praroditeljski greh, a pokajanjem očišćujući svako rćavo delo: očisti me oskrnavljenog gresima, i uvedi me tamo gde ništa nečisto ne ulazi, u Carstvo Nebesko. Amin!
0 коментара:
Постави коментар