Navršava se 75 godina od upokojenja Svetog Jakova i u njegovu čast kao čuvenog, uz vladiku Nikolaja, pokretača i nosioca Bogomoljačkog pokreta, biće organizovan jedan crkveno-narodni Bogomoljački sabor koji će podrazumevati i bogat kulturno-umetnički program
 |
| Manastir Tumane / Facebook |
Manastir Tumane, nadaleko poznat po čudesnim isceljenjima koja se u njemu dešavaju, godišnje poseti oko milion vernika. Visokoprepodobni arhimandrit otac Dimitrije Plećević kaže da je značaj manastira mnogostruk, pošto je to stari srednjovekovni manastir sa bogatim predanjem, lepom istorijom i prelepim ambijentom u kojem se nalazi.
"Manastir je poznat bio javnosti i ranije, ali malo detaljnijom obnovom i dolaskom monaškog bratstva, nekako se uredio život u manastiru, ali se uredilo i bogosluženje i to je svakako bio podstrek za narod da u većem broju dolazi", istakao je otac Dimitrije za RTS.
Naglašava da je ono što suštinski okuplja verni narod u manastiru Tumane jeste želja da se spoji sa Bogom. Navodi da manastir godišnje poseti oko milion vernika.
Manastirski kompleks pored crkve, konaka i trpezarije ima i mali zoološki vrt, igralište za decu, dva ribnjaka, košnice i put kroz šumu do isposnice Svetog Zosima – biser manastira Tumane.
"Važno je napomenuti da se blagoslovom božjim, u 21. veku, kod moštiju Tumanskih čudotvoraca – Svetog Zosima i Svetog Jakova, događaju brojna isceljenja o kojima bruji region i svet, pa narod čuvši od usta do usta za blagodatnu pomoć koju svetitelji pružaju ljudima, dolazi sa nadom i verom na sveto mesto", kaže otac Dimitrije.
Za ime manastira vezano je nekoliko predanja koja pominju Miloša Obilića, proslavljenog kosovskog junaka. Miloš je rođen u obližnjem selu Kobilje, a imao je svoj dvorac u selu Dvorište. Prilikom odlaska u lov nehotice je ranio isposnika Zosima Sinajita koji je prebivao u obližnjoj pećini.
Kada ga je poneo vidaru na lečenje pustinjak reče Milošu "Tu mani" odnosno "Nema leka – pusti da tu umrem". Da okaje greh, Miloš je podigao zadužbinu – manastir u koji su položene Zosimove mošti.
Otac Dimitrije objašnjava da ima i istraživača koji smatraju da je manastir dobio ime na osnovu latinske odnosno grčke reči koja znači sveti grob, grob svetog čoveka. Kaže da je zvanični naziv manastira Tuman, ali da je narodu u tom kraju lakše da ga zovu Tumane.
Prvi sačuvani zapisi o manastiru su iz 16. veka, a osnovan je pre Kosovskog boja, kao i mnoge zadužbine Moravske Srbije.
U drugoj polovini 16. veka u ovom manastiru je nastalo i jedno književno delo – Tumanski apokrifni zbornik.
Otac Dimitrije ističe da je manastir bio važan prepisivački centar, kao i manastiri u okolini, što govori o tome da je i u vreme pod turskim ropstvom srpski narod bio prosvećen i čuvao svoju tradiciju.
"Prepisivanje knjiga je onda bio izuzetno zahtevan posao i pripadao je najobrazovanijim monasima, tako da su manastiri uvek bili rasadnici duhovnosti, kulture i nacionalnog identiteta", naglašava otac Dimitrije.
"Došli smo na loše uslove, a danas je to jedan mali grad"
Od 1966. godine Tumane je bio ženski, a od 2014. muški manastir, koji sada ima najmlađe bratstvo.
"Manastiri, kao i čovek, doživljavaju svoje uspone i padove, usled ljudskih okolnosti i spoljnih faktora. Međutim, cilj bratstva koje je došlo pre sedam godina u manastir jeste bio da svetinja oživi. To je uvek bio poštovan i voljen manastir, ali nismo ga zatekli u bog zna koliko idealnom stanju", seća se otac Dimitrije.
Ističe da su se potrudili, kao što i danas rade, da sa vernim narodom obnove svetinju.
"Došli smo na loše uslove, a danas je to jedan mali grad. Zaista velika blagodarnost i hvala Bogu što je svetinja zaživela. Neizmerno hvala i vernom narodu, sve što vidite tamo je narod podigao. I sada se zida jedan gostinski konak u kojem će se moći smestiti 120 hodočasnika. U okviru njega hoćemo da opremimo veliku biblioteku i salu za predavanja", kaže otac Dimitrije.
Izvor: RTS
ČUDO U MANASTIRU TUMANE: Snežaninom mužu prognozirali još samo tri meseca života, a onda se desila neverovatna stvar!
Snežana Divac iz Holandije podelila je priču o čudesnom isceljenju svog supruga Anatolija u manastiru Tumane.
Anatolije je prema njenim rečima 2018. godine dobio dijagnozu raka mokraćne bešike sa metastazama na limfnim žlezdama i na prostati.
- Prognoza je bila da će samo tri meseca da živi - navodi Snežana.
Dodaje da holandski doktori nisu verovali ni da operacija može da pomogne.
- Od silnog straha počeli smo da se molimo Bogu i da čitamo molitve. Došli smo i do manastira Tumane gde se ne znamo koliko dana čitala molitva za Anatolija. Bili su toliko divni da su nam poštom poslali paketić u kome su bile molitve koje je trebalo da čitamo od Svetog Zosima i Svetog Jakova. Dobili smo vodicu i ulje kojim smo se pomazivali u znaku krsta - navodi Snežana.
Suprug je prema njenim rečima ozdravio posle nekoliko meseci!
A čim je Anatolije stao na noge porodica je odlučila da poseti Tumane i na taj način pošalje podršku svim bolesnima koji se pitaju da li da potraže pomoć u toj svetinji.
- Kad se sve završilo i kad se zacelio odlučili smo da dođemo i da to prenesemo drugim ljudima da veruju u Boga i monahe koji prave sponu sa Gospodom Bogom - kaže Snežana.
Izvor: pink.rs
0 коментара:
Постави коментар