Krizni štab za borbu protiv koronavirusa bi, prema najavi premijerke Ane Brnabić, trebalo do 1. avgusta da izda preporuku o primanju treće doze vakcine. Prof dr Zoran Radovanović i imunolog prof. dr Dušan Popadić saglasni su da bi u Srbiji trebalo da bude otvorena mogućnost davanja ove „buster“ doze i da ne postoji prepreka da se vakcine različitih proizvođača mešaju. Oni su za list „Nova” objasnili i ko bi trebalo da bude revakcinisan, kada i kojom vakcinom.
 |
| Pixabay |
Profesor katedre za imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Dušan Popadić kaže za dnevni list „Nova” da bi bilo dobro se u Srbiji otvori mogućnost za davanje treće doze vakcine, a nakon toga daju preporuke i pozivaju građani, jer treća doza, imunološki gledano, može samo da bude korisna.
„Imunološki je potpuno jasno da će „buster“ doza da pojača imuni odgovor. To tako ide kod ogromne većine ljudi, kod 95 ili 98 odsto. Nema tu nikakve mudrosti i nema prostora ni za kakvu grešku – kaže profesor Popadić. Podseća da revakcinacija nije ni nova ni neobilčna praksa. Tako, na primer, vakcina protiv tetanusa ide u tri ili čak četiri doze“, posle povrede, nakon mesec dana, posle šest meseci i eventualno još jedna posle godinu dana.
Popadić smatra da je šest meseci vremenski period u kome bi treća doza mogla da se daje nakon završenog postupka imunizacije, tj. nakon druge doze.
„To je nešto što je normalno, očekivano i prihvaćeno za druge vakcine, koje se daju u više doza. I to bi moglo da važi za sve koji su vakcinisani protiv kovida, bez obzira koju vakcinu su primili“, objašnjava.
Radovanović takođe smatra da je vreme za treću dozu nakon šest meseci, ali da potreba za revakcinacijom pre svega postoji kod onih koji su primili kinesku, dok bi za one koji su primili neku drugu to pitanje moglo da se otvori tek krajem godine.
„Zna se da kineska vakcina kod starijih od 65 u najboljem slučaju kod trećine dovodi do stvaranja antitela, što znači da je najmanje jedna trećina vakcinisanih ostala nezaštićena. Osim toga, zaštita nakon te vakcine relativno kratko traje, antitela najbrže opadaju“, objašnjava.
Podseća da je Fajzer/Biotek poslao američkoj i evropskoj agenciji za lekove zahtev da se odobri treća doza, ali razlog za to nije to što je kod vakcinisanih do sad prestala zaštita, već zato što ovaj proizvođač smatra da, ako se nakon šest meseci primi treća doza, antitela desetrostruko porasti, i zaštita biti višegodišnja.
Dok Radovanović smatra da bi određivanje antitela moglo da bude od pomoći za donošnje odluke o tome kada primiti buster dozu, Popadić kaže da on to građanima sve vreme ne preporučuje.
„Ono što građani nakon analize dobiju nije dovoljno informativno“, nije dovoljno dobar pokazatelj stanja imunosti na kovid – kaže Popadić objašnjavajući zbog čega misli da nivo antitela ne bi trebalo da bude ni merilo za davanje treće doze.
Imunolog Popadić kaže da ne postoji problem sa mešanjem vakcina i da je imunuzacija vakcinama različitih prizvođača barem jednako dobra koliko i imunizacija istom, sa čim je epidemiolog Radovanović saglasan. Popadić smatra da će izbor vakcine, kada je u pitanju treća doza, teći na isti način kao i za prve dve – tako što će građani sami da biraju.
„Minimalan pristup, po pitanju troškova i obima rada, je da treću dozu dobiju samo oni koji nakon prve dve nisu razvili antitela, što je relativno mala grupa. Ali onda bi svi koji nisu merili antitela morali to da urade. Sledeće bi bilo da treću dozu dobiju svi stariji od 65 godina. Treći stepen bi bio da svi koji su vakcinisani Sinofarmovom vakcinom treću dozu prime nakon šest meseci i to najbolje od nekog drugog proizvođača“, nabolje Fajzerovu ili Moderninu, jer za njih znamo da najbolje štite.
Popadić, ipak, poručuje da je trenutno najvažnije da što više ljudi dobije prvu i drugu dozu, jer će od treće će imati koristi oni koji su već imali koristi od prve i druge doze.
0 коментара:
Постави коментар