"Nakon Sinofarm vakcine više od 90 posto ljudi, uzrasta od 20 do 65 godina, razvija antitela. Nešto je lošija slika kada je reč o starijoj populaciji i tu se još obavljaju ispitivanja", rekla je za Nova.rs saradnica Instituta za primenu nuklearne energije Marija Gnjatović.
Ona napominje da nema razloga za brigu, niti za odustajanje od te vakcine koju je primio najveći broj građana Srbije - Sinofarm svakako ima veliki uticaj na kolektivni imunitet.
Prema njenim rečima, ovdašnja istraživanja pokazuju da je razvoj antitela nešto veći kod ostalih vakcina dostupnih u Srbiji. Kod radno sposobnog stanovništva, nakon primanja Fajzer vakcine, 95 posto ljudi razvilo je antitela. Kod ruske Sputnjik vakcine efikasnost je između 93-94 posto.
Doktorka otkriva koja vakcina najbrže stvara antitela.
„Za sada zaista nema potrebe za trećom dozom vakcine“, poručuje Gnjatović i dodaje da je poenta da se što više ljudi vakciniše, kako bi oni sa nešto slabijim imunskim odgovorom bili na taj način zaštićeni.
Podseća da i oni koji nemaju antitela mogu biti zaštićeni ćelijskim imunitetom, onim što ostane „upamćeno“ nakon kontakta sa virusom. Trenutno se ispituje koliki je uticaj te vrste imuniteta kada je reč o koronavirusu u Srbiji.
Ipak, ona napominje da će kada se budu završila klinička ispitivanja za primenu treće doze vakcine, to svakako biti uzeto u razmatranje i kod nas, kako bi se primenilo na onima koji imaju slabiji imunski odgovor.
„Mi vakcine imamo, samo da nam neko potvrdi da je bezbedna primena i onda dolazi u obzitr da treću dozu dobiju one osobe koje su malo slabije odreagovale na prve dve doze bilo koje vakcine, ne samo Sinofarma“, objašnjava Gnjatović.
Vakcine definitivno štite
Da vakcine deluju pokazuje podatak do kojeg su došli kragujevački stručnjaci, da će se od 100 vakcinisanih osoba prvom dozom bilo koje vakcine, u proseku zaraziti dve. Studija koju obavljaju stručnjaci iz Kragujevca još uvek traje, a presek je napravljen na uzorku od oko 29.000 građana koji su se vakcinisali i revakcinisali u periodu od 1. januara do 28. februara.
Kragujevački istraživači pratili su zdravstveno stanje vakcinisanih građana u proseku oko šest nedelja posle prve vakcine, a dosadašnja studija pokazuje da je posle tri nedelje od revakcinacije verovatnoća da će ta osoba biti hospitlizovana manja za oko 60 puta nego kod nevakcinisanih građana.
Prema tom istraživanju, osobe vakcinisane jednom dozom bilo koje vakcine imaju četiri puta manju šansu da se zaraze, a taj broj se udvostručuje sa drugom dozom, što znači da je osam puta manja verovatnoća od inficiranja.
Isti slučaj udvostručene verovatnoće sa obe doze vakcine važi i za pojavu upale pluća, pa tako građani koji su primili jednu vakcinu imaju tri puta manju šansu da obole, dok je kod revakcinisanih verovatnoća šest puta manja.
Sa vakcinacijom se smanjuju i šanse za dobijanje teže kliničke slike i hospitalizaciju, pa tako revakcinisani imaju 20 puta manju verovatnoću da završe u bolnici u odnosu na građane koji se nisu vakcinisali.
U najkraćem, studija je pokazala i da se procenat zaraženih među vakcinisanom populacijom kreće od 1,1 do 2,3 odsto, što u apsolutnim brojevima znači da će se na sto osoba zaraziti jedna do dve
Pokazalo se da Fajzerova vakcina daje najbrži odgovor, dok je kineski Sinofarm „nešto sporiji“.
NOVA
0 коментара:
Постави коментар