Miloš Marković, imunolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, komentarisao je u ТВ emisiji Ordinacija pitanja koja se u javnosti postavljaju u vezi sa vakcinacijom i sticanjem imuniteta.
 |
| Pixabay |
U Srbiji, nasuprot očekivanjima, raste i broj vakcinisanih i broj obolelih. Marković kaže da je logično očekivati manji broj zaraženih i da će se to sigurno desiti, ali da mora da se postigne kritična masa, odnosno određeni broj ljudi koji je vakcinisan ili koji su preležali bolest.
Barata se, navodi, sa podacima od 50 do 80 odsto, s tim što u svetlu novih mutiranih sojeva poznati stručnjaci kažu da će trebati možda i veći procenat.
Istakao je da jeste impozantan broj ljudi koji je vakcinisan, a priličan broj ljudi je i preležao, ali da je to još uvek daleko od 50 odsto.
"Dakle, mere plus dovoljan broj vakcinisanih i onih koji su preležali, i videćemo boljitak. Ja to realno očekujem i to će se desiti u sledećim mesecima sigurno. Jesen će biti lepša sigurno", očekuje Marković.
Kada merenje antitela ima smisla
Što se tiče provere nivoa antitela u organizmu i da li je to pokazatelj da postoji imunitet, Marković navodi da merenje antitela može da se radi posle vakcine, ili posle preležane bolesti.
Posle preležane bolesti, kako je napomenuo, ima smisla meriti antitela samo u dva slučaja.
"Jedan je kada ne znate sa sigurnošću da li ste preležali, a hoćete da vidite naknadno, sećate ste da ste bili slabiji, u kontaktu sa nekim. Ako imate antitela, a nemate potvrđeno da ste preležali, onda je to prilično sigurna potvrda da ste preležali kovid, uz naravno ograde da ništa nije 100 odsto u medicini", objašnjava Marković.
Kada ima smisla da se vakciniše trudnica
Što se tiče trudnica, rekao je da još nije ispitano dejstvo vakcina kod njih. "Mi ćemo uskoro imati i dokaze, ali u ovom trenutku je procena na individualnim slučajevima. Ako sama žena želi ili ako je njena priroda posla takva da je dovodi u rizik, ima smisla da se vakciniše, ali to su preporuke", dodao je Marković.
"Ako trudnica u ovoj zemlji hoće da se vakciniše, ja savetujem da dobije 'fajzerovu'' vackinu", rekao je Marković i naveo da je kod "Fajzerovih" vakcina započeta studija o tome kako utiče na trudnice.
Druga varijanta, dodao je, jesu retki slučajevi, gde ljudi imaju kliničku sliku kovida 19, ali nikako da budu pi-si-ar pozitivni, pa se koristi serologija odnosno traženje antitela da se dokaže da su u tom trenutku imali kovid.
Kada je u pitanju merenja antitela nakon vakcinacije, Marković kaže da to nema nikakvog smisla, zbog toga što i da to uradite "nećete biti mnogo pametniji".
Naime, kako je objasnio, testovima koji su dostupni u laboratorijama ne može se saznati koja vrsta antitela je prisutna, da li ona koja štiti od kovida ili druga. Napominje da se to može saznati samo na testovima koji se rade u specijalizovanim laboratorijama u naučno-istraživačke svrhe.
"Ako nađete da imate antitela, taj nivo vam ništa ne garantuje", istakao je Marković.
Kako nas štite memorijski B limfociti
Ako sa druge strane, neko nema antitela, ni to nužno ne znači da nije zaštićen, zato što ne utiču samo antitela, već i memorijski B limfociti.
"Memorijski B limfociti su ćelije koje mogu brzo da naprave antitela, iako ih nemate. Pitanje je da li je to ovde sigurno tako i da li ih vakcine indukuju, ali ima naznaka da je tako", napomenuo je Marković.
"Neka je i temperatura, ne treba niko da me odvrati od vakcinacije"
Marković je naglasio da su sve vakcine bezbedne i da su velika većina neželjenih efekata blage reakcije i nemaju teške posledice.
"Neka je i temperatura, ne treba niko da me odvrati da dobijem vakcinu, to je apsolutno očekivano u nekim procentima", poručio je Marković.
Naveo je da je u studijama veći procenat prijava neželjenih efekata bio kod ljudi koju su dobili placebo, nego kod onih koji su dobili pravu vakcinu.
Marković se osvrnuo i na situaciju oko "Astrazeneke" i naveo da je do sada dato skoro 20 miliona tih vakcina.
Ističe da je pojave trombova bilo ukupno nešto više od 400, što je drastično manje nego što bi se očekivalo. "Ne da (trombovi) nisu češći, nego su ređi", istakao je Marković.
"Ustvari, jedan u ovom trenutku možda najvažniji uzrok tromba jeste sam kovid. Pošto ova vakcina štiti od te bolesti, ona ima i dodatnu korist", ukazao je Marković.
"Vakcinu mogu da dobiju i ljudi koji imaju hroničnu bolest"
Kada je reč o ljudima koji imaju hronične bolesti, Marković ističe da generalno svi mogu da dobiju vakcinu, koja se i naročito preporučuje onima koji su pod povišenim rizikom da dobiju težu formu bolesti.
Navodi da nije realno da bilo koja od vakcina pogorša osnovnu bolest, niti ima dokaza da će neželjena reakcija biti izraženija.
Međutim, kako je dodao, moguće je da će efikasnost vakcine biti manja jer čovek ima neku bolest koja može da umanji imunski odgovor.
"To je moguće. Svaka preporuka je da treba dobijete vakcinu. U ovom trenutku ne znamo koliko će vam biti slabiji odgovor ili ne, ali preporuka je jasna - bilo kakva zaštita je bolja nego odsustvo zaštite", poručuje Marković.
0 коментара:
Постави коментар