Više zemalja Evropske unije ali i u svetu suspendovalo je upotrebu AstraZenekine vakcine posle izveštaja da su neki vakcinisani posle nekoliko dana i nedelja dobili trombove. Izveštaji su zabrinuli mnoge...
Norveška medicinska agencija objavila je nedavno izveštaj u kojem navodi da su registrovali četiri slučaja “ozbiljnih krvnih ugrušaka kod odraslih”. U međuvremenu, Evropska agencija za lekove (EMA) je potvrdila da je jedna osoba u Austriji primljena u bolnicu zbog plućne embolije i da je umrla 10 dana posle vakcinacije. Još jedna smrt vezana za trombozu prijavljena je u Danskoj.
Nemačka je odmah “iz predostrožnosti” pauzirala upotrebu AstraZenekine vakcine po savetu Instituta Pol Erlih koji je pozvao na dalju istragu vakcine nakon što su se pojavili izveštaji o sedam slučajeva pojave krvnih ugrušaka u mozgu ljudi koji su vakcinisani ovom vakcinom.
Indonezija je saopštila da će odložiti primenu AstraZenekine vakcine dok Svetska zdravstvena organizacija ne objavi svoj izveštaj. Na Tajlandu, gde je vakcinacija AstraZenekinom vakcinom na kratko suspendovana, zvaničnici su odobrili cepljenje.
Italija je najpre stopirala primenu jedne pošiljke vakcina nakon što je u Pijemontu prijavljena smrt muškarca nekoliko sati posle vakcinacije. Potom je, zajedno sa Francuskom, Španijom, Portugalom, Slovenijom, Švedskom, suspendovala u potpunosti primenu ove vakcine.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da se od EMA očekuje da krajem dana saopšte svoje zaključke i preporuke. EMA je, u međuvremenu, naglasila da “trenutno ne postoje indicije da su ovi slučajevi posledica vakcinacije” i dodala da prednosti vakcine prevazilaze rizike.
Svi prijavljeni slučajevi pažljivo se istražuju. Od gotovo pet miliona ljudi koji su u Evropi cepljeni AstraZenekom, registrovano je svega 30 slučajeva tromboze.
EMA je juče navela da hiljade ljudi svake godine razvije tromb iz raznih razloga i da broj vakcinisanih sa trombozom nije ništa veći nego što je slučaj sa nevakcinisanom populacijom.
SZO i EMA danas će se odvojeno sastati kako bi razmotrili situaciju sa AstraZenekinom vakcinom a u četvrtak se očekuje i vanredni sastanak evropske agencije kako bi razmotrili dalju akciju.
Šta kažu britanski naučnici
Britanski naučnici saglasni su da ne postoji čvrsti dokazi da AstraZeneka izaziva trombozu.
Bez obzira na vakcinaciju, krvni ugrušci su česta pojava i uzevši u obzir broj vakcinisanih, ovi indicenti vrlo lako mogu da se podvedu pod slučajnost.
Profesor Stiven Evans sa Londonske škole higijene i tropske medicine rekao je Skaj Njuzu da je problem sa spontanim izveštajima o reakcijama na vakcinu taj što otežava razdvajanje nuspojava od slučajnosti.
“Ovo je naročito tačno kada znamo da je kovid 19 bolest koja je veoma povezana sa zgrušavanjem krvim i stotine ako ne i hiljade ljudi je umrlo od pucanja tromba što je rezultat koronavirusa”, rekao je on. “Prvo što mora da se uradi je da se utvrdi bez trunke sumnje da ugrušci nisu posledica neke druge bolesti”, dodao je Evans.
Profesor Endru Polard, direktor Oksfordske grupe za vakcinu koja je sa AstraZenekom razvila cepivo navodi da postoje vrlo ubedljivi dokazi da nije došlo do povećanog broja slučajeva tromba kod vakcinisanih u Velikoj Britaniji gde je većina evropskih doza vakcine data.
Polard je rekao da je bezbednost vakcine apsolutni prioritet ali je naglasio da se samo u Britaniji mesečno prijavi oko 3000 slučajeva krvnih ugrušaka koji su posledica drugih bolesti.
Okfordski univerzitet izdao je saopštenje u kojem navode da je tromboza koja nije vezana za vakcine uobičajena u britanskoj populaciji i da pogađa jednog od 1000 ljudi.
“Britanska regulatorna agencija za lekove i medicinske proizvode prati ove slučajeve i nisu vidli nikakav skok broja slučajeva kod vakcinisanih što navodi na zaključak da vakcine najverovatnije nisu uzrok, što su dodatno portvrdile i finske vlasti”, dodaje se u saopštenju.
Britanske vlasti, koje su do sada primenile više od 11 miliona doza AstraZeneke pozvale su građane da nastave da se vakcinišu. Dr Fil Brajan, iz Regulatorne agencije navodi da su ugrušci uobičajena pojava i da dokazi koji postoje ne ukazuju na to da su posledica vakcine.
Šta kaže AstraZeneka
AstraZeneka je sprovela istraživanje o bezbednosti vakcine na osnovu podataka 17 miliona ljudi vakcinisanih u Britaniji i EU i došli su do zaključka da ne postoji povećan rizik od tromboze, plućne embolije ili trombocitopenija u bilo kojoj grupi vakcinisanih niti u bilo kojoj isporuci ili zemlji.
Kompanija je navela da je do sada registrovano 15 slučajeva duboke tromboze vena i 22 slučaja plućne embolije što je vrlo slično sa brojevima koje su prijavili drugi proizvođači vakcina.
Drugi faktori
List Gardijan naveo je da osim opreza na koji se pozivaju evropske vlade, treba uzeti u obzir i poverenje javnosti u vakcine i svoje vlade, ali i nedavni Bregzit. Naime, Britanija je krajem 2020. konačno izašla iz Evropske unije a sada je lider na Starom kontinentu u vakcinaciji, dok se EU muči da imunizacijom svoje populacije, što zbog nestašice vakcina što zbog antivakserskog sentimenta.
Uz to, AstraZeneka je ponovo smanjila obećane doze vakcina na trećinu obećanog, oko 30 miliona u prvom kvartalu, što je izazvalo bes u Briselu koji se i ranije sukobio sa ovom kompanijom zbog smanjene isporuke doza, optuživši ih da su “njihove” vakcine prodali drugima – Britaniji na primer.
Ko je obustavio primenu
Dvadesetak zemalja, većinom evropskih, privremeno je obustavilo vakcinaciju AstraZenekom zbog bojazni da je kod nekih pacijenata izazvao pojavu krvnih ugrušaka.
Švedska i Letonija poslednje su nizu zemalja koje su zaustavile vakcinisanje. Pre su to učinile Nemačka, Francuska, Španija, Danska, Norveška, Holandija, Kipar, Rumunija, Bugarska, Portugal, Slovenija, Irska i Island. Austrija je suspendovala seriju vakcina koja je izazvala pojavu ugrušaka. Istom serijom ne vakcinišu ni u Litvaniji ni u Estoniji.
Van Evrope vakcinaciju su prekinule Indonezija i Venezuela.
Da li će ovo uticati na dugoročno poverenje javnosti u vakcine
Piter ingliš koji je ranije bio konsultant britanske vlade za kontrolu bolesti kaže da je “za žaljenje” što su neke zemlje iz predostrožnosti stopirale vakcinaciju.
“Postoji rizik da ovo žestoko našteti cilju vakcinisanja dovoljnog broja ljudi kako bi se usporilo širenje virusa i okončala pandemija”, rekao je on.
0 коментара:
Постави коментар