Istraživanja na Institutu za nuklearne nauke "Vinča" i međunarodna istraživanja jasno pokazuju da postoji genetska predspozicija za obolevanje od kovida-19. Promene na većem broju gena, koje su obično smeštene na različitim hromozomima, povećavaju rizik za obolevanje od te bolesti, objašnjava Snežana Pajović, direktorka Instituta ✔ Najnovija istraživanja pokazuju da se upotreba 500 miligrama vitamina C, 1.000 do 4.000 IJ vitamina D pokazala kao izuzetna preventiva.
 |
| Image by Gerd Altmann from Pixabay |
Gostujući u Jutarnjem programu, Pajovićeva objašnjava da promene koje nastaju na genima, iz različitih razloga, povećavaju rizik za nastajanje oboljenja kovid-19. To su multifaktorska oboljenja, gde spadaju i kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, neurodegenerativna oboljenja.
Gostovanje Snežane Pajović direktorke Instituta "Vinča“ u Jutanjem programu
Preko 100 oboljenja, dodaje, koje su učestale u populaciji su upravo multifaktorska oboljenja.
"Verovatnoća obolevanja od kovida-19 zavisi od tri faktora. Od naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo", ističe drektorka Instituta "Vinča".
Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine, i sredina i te kako utiče da li će se ispoljiti takozvani loši geni koje svako od nas ima u okviru genoma.
Spoljašnji faktori sredine takođe mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje.
Treći faktor je način života, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži, pre svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost.
Najnovija istraživanja pokazuju da se upotreba 500 miligrama vitamina C, 1.000 do 4.000 IJ vitamina D pokazala kao izuzetna preventiva.
"Kvalitet života je taj koji može da utiče da li povećavamo ili smanjujemo sopstveni rizik za obolevanje od kovida-19", poručuje Pajovićeva.
Dodaje da su istraživanja pokazala, pogotovo u Italiji i Španiji, da ljudi koji imaju A krvnu grupu mnogo češće obolevaju u odnosu na one koji imaju 0 krvnu grupu.
"To se objašnjava na taj način što su antigeni, koji se nalaze u membrani eritrocita, proteini koji su takođe kodirani genima", objašnjava Snežana Pajović.
Dodaje da se opet dolazimo do genetskog nivoa jer su naše krvne grupe genetski determinisane.
Izvor: RTS
0 коментара:
Постави коментар