Kazaljke na časovnicima pomeramo za jedan sat unazad. Stručnjaci kažu da prelazak sa letnjeg na zimsko vreme, i obrnuto, baš i nije zdravo.
 |
| Foto: Kerem Yucel / Freeimages.com |
Prolećno i jesenje pomeranje kazaljki na časovnicima za jedan sat unapred, odnosno unazad, utiče na učestalost srčanih udara, kažu švedski stručnjaci sa Instituta Karolinska.
Njihovo istraživanje pokazuje da u prva tri dana posle prolećne promene vremena (kad se noćni odmor smanjuje za jedan sat) ima više infarkta nego ostalim danima tokom godine. S druge strane, kod jesenje promene vremena (kad se noćni odmor produžava za sat) broj infarkta se smanjuje.
"Naši podaci ukazuju na to da bi osetljivim ljudima činilo dobro da izbegavaju iznenadne promene svog biološkog ritma", kaže dr Imre Janski.
Primećeno je, takođe, da su na ove promene osetljivije žene - kod njih se učestalost infarkta kod prolećne promene vremena povećava više nego kod muškaraca. Osim toga, kod muškaraca se pri jesenjoj promeni vremena učestalost infarkta smanjuje više nego kod žena.
Efekat promene dnevne satnice veći je kod mlađih ljudi, nego kod onih starijih od 65 godina. Pretpostavlja se da je to zato što su mlađi ograničeniji poslovnim rasporedom, dok je dnevni raspored starijih fleksibilniji.
Naučnici kažu i da pomeranje kazaljki čini da se osećamo umornije.
Mnogi ljudi koriste pomeranje sata unazad da ugrabe sat duže za spavanje. Ali čak i tako male promene mogu da poremete rutinu u spavanju i da izazovu semisomniju, tj. iscrpljenost izazvanu nedovoljnim odmorom, kaže britanski stručnjak za spavanje dr Nil Stenli.
On procenjuje da je ljudima potrebno najmanje tri dana da se potpuno prilagode ovoj promeni. Ljudi se osećaju odmorni i relaksirani kada se ujutru probude nakon dodatnog sata provedenog u krevetu, ali je telu neophodno bar 72 sata da se navikne. Dr Stenli kaže da bismo osećali manje umora ako bismo se "izduvali" pred spavanje.
"Baš kao što se zagrevamo pred vežbanje, tako je telu neophodno opuštanje pred spavanje kako bismo lakše podneli ovu promenu", zaključuje ovaj doktor za spavanje.
U svetu, više od 1,5 milijardi ljudi živi u zemljama koje pribegavaju promeni dnevne satnice, u cilju većeg iskorišćenja dnevnog svetla i uštede energije.
0 коментара:
Постави коментар