Koja je optimalna terapijska doza vitamina C i D, zašto se toliko forsiraju suplementi u borbi s koronom? Na to pitanje odgovara biohemičarka Sanja Vujčić.
 |
| Image by Mizianitka from Pixabay |
“Vitamin D i vitamin C su veoma bitni za zdravlje našeg organizma – vitamin D ima ulogu u očuvanju koštanog i mišićnog sistema, a vitamin C je sjajni antioksidant. Međutim, prema trenutnim preporukama svetskih zdravstvenih stručnjaka, uzimanje suplemenata u preventivne svrhe se ne preporučuje jer njihova primena, čak i velikih doza, nije pokazala nikakav efekat u zaštiti od obolevanja od kovida 19, niti u poboljšanju ishoda bolesti. Mnogi pacijenti sa teškim oblikom bolesti su imali težak deficit vitamina D, pa se odatle javila zabluda da, preventino, uzimanjem vitamina D može da se spreči razvoj teške kliničke slike ili uopšte infekcija”, kaže biohemičarka Sanja Vujčić.
A koja je preporučena doza ovog vitamina i kako da je dobijemo?
“Preporučen dnevni unos vitamina D je 400 IU (internacionalnih jedinica), odnosno 10 μg. Tu potrebu zadovoljavamo unosom putem hrane i izlaganjem suncu, koje je neophodno za stvaranje biološki aktivnog vitamina D3. Zbog toga dugotrajno neizlaganje suncu i loša ishrana mogu uzrokovati manjak vitamina D. Međutim, uzimanje suplemenata bez potvrđenog deficita vitamina D se ne preporučuje, jer potrebna doza za nadoknadu zavisi upravo od stepena deficita i prisustva drugih bolesti i kreće se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada IU. Deficit se lako utvrđuje biohemijskim određivanjem 25-(OH)-vitamina D u serumu. Dnevna doza koja predstavlja gornji dozvoljeni limit iznosi 4000 IU, što znači da svakodnevno uzimanje većih doza od ove dokazano izaziva štetne efekte na zdravlje.“
S druge strane, tu je pitanje koja je dnevna doza vitamina C u redu, pošto, kako stoji u zapažanjima građana, kovid pacijentima se odnedavno preporučuju dve jedinice dnevno. Zašto se daju dva grama vitamina C ako ne može da se resorbuje tolika količina?
“Preporučen dnevni unos vitamina C je 65-90 mg dnevno, a dozvoljeni gornji limit iznosi 2 g. Za razliku od vitamina D, vitamin C se našim uobičajenim načinom ishrane unosi uglavnom u dovoljnoj količini i deficijencija je relativno retka. Ranije se verovalo da velike doze vitamina C mogu delovati kao prevencija protiv različitih bolesti, s obzirom na to da je vitamin C antioksidant, međutim davanje u preventivne svrhe nije pokazalo efekat, pa se tako sada suplementacija visokim dozama vitamina C preporučuje samo kod osoba sa izuzetno velikim, klinički potvrđenim, rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Unošenje vitamina C iznad 2 g dokazano dovodi do ispoljavanja štetnih efekata.”
Zašto se toliko forsiraju suplementi, posebno u lečenju kovida 19?
“Suplementi su tako popularni postali verovatno jer je ljudima potrebna vera da nešto može da ih zaštiti, pogotovo od bolesti, a iz mog iskustva ljudi mnogo više veruju u efekat suplemenata nego u efekat lekova (dok je istina suprotna, naravno). Međutim, kako ni za kovid, tako ni za druge viruse, nijedan vitamin niti suplement nije lek, niti leči ovu bolest, a preventivno uzimanje bez dokazanog deficita može značajno narušiti homeostazu organizma i biti kontraproduktivno. Ukoliko optimalnu dozu (400 IU vit D i 65-90 mg vitamina C) dnevno unosite raznovrsnom ishranom, nikakvi suplementi nisu potrebni. Suplementacija na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom ili farmaceutom, nikada nije opravdana”, zaključuje Sanja Vujčić.
0 коментара:
Постави коментар