Pravoslavni hrišćani obeležavaju danas Miholjske zadušnice. Izlazi se na groblja, gde se, prema tradiciji, pale sveće na grobovima najbližih.
U znak sećanja na Veliku subotu, kada je Isus Hrist sahranjen i sišao u Ad, ovaj dan u sedmici, posvećen je preminulima.
Svake subote liturgijski se sećamo onih koji više nisu sa nama. Posebno se izdvajaju četiri zadušna dana - subote uoči Vaskršnjeg posta, praznika Svete Trojice, Mitrovdana, i današnja, uoči Miholjdana.
Molitvama, paljenjem sveća, parastosima i pomenima, sećamo se preminulih srodnika, prijatelja i poznanika i molimo Gospoda za pokoj i mir njihovih duša.
Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
Osim Miholjskih ili jesenjih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još i Duhovske ili letnje, prolećne – u sedmici pre početka velikog posta i Mitrovske ili zimske.
Na Zadušnice se u crkvama služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika.
Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za preminule. Na groblje bi valjalo odneti vino i žito, a potom upaliti sveće za pokojnike. Ako nije moguće otići do grobova pokojnika, njima se služi pomen u crkvi.
U crkvu na liturgiju potrebno je poneti: kuvano žito, crno vino, sveću za žito, svećica za svakog upokojenog ili jedna veća za sve, spisak imena vaših upokojenih rođaka i prijatelja.
Prema verovanjima, sveće koje upalite za pokojnike su simbol Hristove svetlosti kojom obasjava duše pokojnika.
Običaji u nekim krajevima Srbije nalažu i da se grobovi bližnjih poliju vinom i okade tamjanom.
Molitva za upokojene:
“Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova. Amin.”
0 коментара:
Постави коментар