.jpg)
Ima li šta lepše od Majke Božije, samog imena te svetinje nad svetinjama. Presveta Bogorodica u narodu poznata kao brzopomoćnica, majka Gospoda Isusa Hrista zaslužuje svako poštovanje. Starac Pajsije je govorio „Blago onome ko voli i poštuje Bogorodicu, uvek će ga čuvati na putu zemaljskom“. Srpska pravoslavna crkva slavi 4. decembra praznik Vavedenje Presvete Bogorodice, ili uvođenje u crkvu, koji simbolizuje dolazak trogodišnje Marije u Jerusalimski hram i njeno zaveštanje Bogu.
Nije poštovanje samo ovaj ili onaj običaj. Poštovanje je kada pazimo na dela svoja da ne posramimo ni Gospoda ni Majku Božiju. Tako ih na prvom mestu poštujemo, nije bio lak ovozemaljski život djeve Marije. Gledala je kako nepravednici muče njenog pravednog sina, nijednoj majci ovog sveta to nije lako, a zamislite tek njoj koja je znala koga je rodila.
Sutra slavimo Vavedenje Majke Božije (ko slavi, trpeza mora da bude posna) i molimo se da njenim pokrovom stane i iznad nas i zaštiti nas svih nevolja.
Kada se Presvetoj Devi Mariji navršiše tri godine od rođenja, dovedoše je roditelji njeni sveti, Joakim i Ana, iz Nazareta u Jerusalim, da je predadu Bogu na službu prema ranijem obećanju svome. Tri dana puta ima od Nazareta do Jerusalima; no idući na bogougodno delo taj put ne beše im težak. Sabraše se i mnogi srodnici Joakimovi i Anini, da uzmu učešća u ovoj svetkovini, u kojoj uzimahu učešća nevidljivo i angeli Božji. Napred iđahu device sa zapaljenim svećama u rukama, pa onda Presveta Deva, vođena s jedne strane ocem svojim a s druge majkom. Beše Deva ukrašena carskim blagolepnim odećama i ukrasima, kako i priliči kćeri carevoj, nevesti Božjoj.
Za njima posledovaše množina srodnika i prijatelja, svi sa zapaljenim svećama. Pred hramom beše 15 stepena. Roditelji digoše Devu na prvi stepen, a ona onda sama brzo uziđe do vrha, gde je srete prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče, i uzevši je za ruku uvede je ne samo u hram nego u Svяtaя Svяtыhъ u Svetinju nad Svetinjama, u koju niko nikada ne ulažaše osim arhijereja, i to jedanput godišnje. Sveti Teofilakt Ohridski veli, da je Zaharija „van sebe bio i Bogom obuzet“ kada je Devu uvodio u najsvetije mesto hrama, iza druge zavese, inače se ne bi mogao ovaj postupak njegov objasniti. Tada roditelji prinesoše žrtvu Bogu, prema zakonu, primiše blagoslov od sveštenika, i vratiše se doma, a Presveta Deva osta pri hramu.
I prebivaše ona pri hramu punih 9 godina. Dok joj behu roditelji živi posećivahu je često, a naročito blažena Ana. Kada pak roditelji njeni behu Bogom odazvani iz ovoga sveta, Presveta Deva osta kao siroče, i ne željaše nikako do smrti udaljavati se iz hrama niti stupati u brak. Kako to beše protivno i zakonu i običaju u Izrailju, to ona po navršetku 12 godina bi data sveti Josifu, srodniku svome u Nazaret, da pod vidom obručnice živi u devstvenosti, te tako i da svoju želju ispuni i prividno zakon zadovolji. Jer u to vreme ne znade se u Izrailju za devojke zaveštane na devstvo do kraja života. Presveta Deva Marija beše prva takva doživotno zaveštana devojka, i njoj posle sledovahu u crkvi Hrisotvoj hiljade i hiljade devstvenica i devstvenika.'
Narodna verovanja
U Srbiji na Vavedenje po običaju prestaju svadbe, koje se ne održavaju do prvih dana proleća. Običaj u takovskim selima bio je da se posle službe u crkvi svečano odevene i okićene cvećem iz venčanih venaca, okupe sve mlade koje su se ove jeseni udale.
Kod Srba se ovaj dan još zove i Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju. U selima južnog Pomoravlja na Vavedenje važi običaj da nerotkinje odu da prespavaju u manastir Crkovicu, kako bi im Bogorodica podarila mogućnost da imaju porod.
Vavedenje je i slava stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Vavedenje je upisano crvenim slovom, a inače se smatra jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Vavedenje se smatra takozvanim usečnim danom, što znači da tog dana ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično.
I za Vavedenje važi pravilo da ne treba raditi po kući, prati veš, peglati i slično. Po broju svečara, ovaj praznik se nalazi na 14. mestu kao krsna slava Srba.
Vavedenje je i slava srpske svetinje, manastira Hilandar. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara. Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos.
Pored Hilandara, srpski manastiri Bradača, Sićevo, Kalenić i Vavedenje su posvećeni ovom prazniku. Na pravoslavnim ikonama Vavedenje je predstavljeno scenom u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelje prima prvosveštenik Zaharije, otac Jovana Preteče.
Molitva Presvetoj Bogorodici koja se izgovara na Vavedenje
– Kome ću zavapiti, i kome ću u svojoj nevolji priteći, ako ne Tebi, Carice Nebesa? Ko će čuti moj plač, i uzdahe moje primiti, ako ne Ti, Preneporočna, Nado hrišćana i Utočište nas, grešnika? Ko će nas, osim Tebe, u nesrećama našim zaštititi? Usliši jecaje moje i prikloni uho Svoje ka meni, Vladičice i Majko Boga mojega! Ne prezri onoga što traži Tvoju pomoć, i ne odbaci mene grešnog, Carice Nebeska! Nauči me da izvršavam volju Sina Tvojega i podari mi želju da svagda sledim Njegove zapovesti. Ne odstupaj od mene zbog mog roptanja u bolesti, radu i nedaćama, nego ostani Mati i Pokroviteljka meni, malodušnom, Carice moja Preblaga i Usrdna Zastupnice! Svojim zastupanjem pokrij moja pregrešenja, zaštiti me od vidljivih i nevidljivih neprijatelja, umekšaj srca onih, što mi smišljaju zlo i zagrej ih ljubavlju Hristovom.
– Meni pak nemoćnom podari Tvoju svemoćnu pomoć da pobedim svoje grešne navike kako bih, očišćen pokajanjem i sledeći vrlinski život, u zajedništvu sa svetom Crkvom proveo sve ostale dane mog zemnog tuđinovanja. Stani ispred mene, Nado svih hrišćana, u času okončanja moga i ukrepi moju veru u teškom i samrtnom času. Prilikom mog odlaska uznesi za mene, mnogogrešnog u ovom životu, Tvoje svemoćne molitve, da bi me Gospod opravdao i učinio pričasnikom Svojih beskonačnih radosti. Amin.
0 коментара:
Постави коментар