.jpg)
Dva dana pred Božić, odnosno na Tucindan, Srbi tradicionalno pripremaju božićnu pečenicu. Od danas, takođe, počinje uređenje i spremanje kuće za praznik Roždestva Hristovog, Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na sutrašnje Badnje veče, po slami razastrtoj u kući a deca ih pokupiti pijučući.
Pravoslavna crkva i vernici obeleževaju 5. januara Tucin dan i Svetog Nauma Ohridskog, preteču Badnjeg dana i najradosnijeg Hrišćanskog praznika Božića.Tradicionalno se priprema Božićna pečenica, a počinje se i sa uređenjem kuće za praznik Rođenja Hristovog.
Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, a takođe se ni deca nikako ne smeju tući „da im ne bi izašli čirevi“.
Na Tucindan se i dugovi vraćaju, da domaćin „ne bi bio dužan do idućeg Božića“.
Toga dana se kolje ili priprema pečenica, odnosno pečenje za Božić. Nekada se pečenica tukla – ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokošku.
Veruje se da je običaj vezan za klanje pečenice, verovatno ostao iz stranih mnogobožačkih vremena, vezan za prinošenje žrtve.
Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu ne valja tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
0 коментара:
Постави коментар