''Koliko ljudi je uklješteno u vrtlogu svakodnevnih aktivnosti, i ne misle na to da mogu umreti svaki tren. A ako i misle, smrt za njih ostaje reč prazna od svakog sadržaja.
 |
| Foto: Slavoljub Marković |
A kad se momenat napuštanja zemlje približi, dolazi do strašnog buđenja svesti, i bude se žaljenja, jer je tu osećaj da se prošlo pored svega što je u životu vredno.
Iako žaljenje ne može ništa obrisati, bolje je žaliti za počinjenim greškama i propuštenim prilikama. Ali da to željenje ne bi bilo sterilno, treba se istovremeno vezati za svetlo, jer je ono naš jedini spas.
Gde god mi išlli, svetlo nas vodi, a ono nam je takođe i hrana.''
Omraam Mikhaël Aïvanhov
0 коментара:
Постави коментар