Srpska pravoslavna crkva i vernici 14. septembra obeležavaju Crkvenu Novu godinu i spomen na Prepodobnog Simeona Stolpnika. Podvig po kome je sveti Simeon Stolpnik ostao upamćen jeste kada je danonoćno stajao na stubu u neprestanoj molitvi.
Hrišćani prvih vekova često su odlazili da žive u pustinji, da bi daleko od mirske sujete bili bliži Bogu. Jedan od njih, prepodobni Simeon Stolpnik, svetitelj iz V veka, popeo se na visoki stub i godinama živeo tako, u postu i molitvi, zbog čega je i nazvan Stolpnik. Ljudi su kod njega dolazili, a on nikoga nije odbio u molitvenoj pomoći i podršci.
Njegova majka Marta je dolazila da ga vidi da ga moli da prekine, ali ju je on odbijao. Vremenom se i narod sakupio oko njegovog stuba gledajući ga kako se moli. Nije tačno poznato koliko je stajao na stubu, a njegove mošti i danas se nalazi u crkvi u Antiohiji.
Smatra se da se na dan Simeona Stolpnika valjaju činiti razni podvizi i da će svako ko krene da ih učini imati posebnu snagu.
Danas započinje novi godišnji ciklus prizivanja molitvenog zastupništva svetih po minejskom, mesečnom, bogoslužbenom krugu.Tim povodom se u sedištima svih Crkava služi kolenopreklona molitva Gospodu da blagoslovi "venac godine", da sačuva pravoslavlje u miru, da cela godina protekne dobro, da bog sve gradove i sva mesta sačuva nepovređene, da zaštiti hristoljubive vladare i narodu božijem daruje pobedu nad protivnicima. Moli se i za pobedu pravoslavlja nad krivoverstvom, za plodove zemaljske, za zdrav i "blagorastvoren" vazduh, dobro vreme i izbavljenje od svih nevolja.
PREPODOBNI SIMEON STOLPNIK ISCELJUJE ZMIJU
Ali, pored ograde stuba na kome je u neprestanoj molitvi boravio prepodobni Simeon, naseli se ogromna, strašna zmija i ljudi počeše da se plaše da dolaze kod prepodobnog. A zmija je sasvim mirno živela pored svetitelja – a zašto bi i otišla?
Jednom joj je u oko upao veliki trun. Zmija se izvijala, grčila od bola, i najzad dopuzala do samog stuba i na sve načine počela da pokazuje svetitelju da je mnogo boli i da joj je potrebna pomoć.
Sveti Simeon se sažali na nesrećnu zmiju. U pogledu prepodobnog bilo je toliko dobrote i tuge, da je trun na čudan način ispao iz zmijinog oka. Zahvalna zmija je legla pored ograde stuba i tri dana ležala mirno, kao ovčica. A kada se oko sasvim iscelilo, zmija je otpuzala u svoje pređašnje leglo, i ljudi počeše ponovo bez straha da dolaze kod prepodobnog Simeona, čudeći se ovom čudu.
Prevod sa ruskog Tankosava Damjanović
0 коментара:
Постави коментар