Povišena spoljna temperatura u kombinaciji sa visokim procentom vlažnosti vazduha može dovesti do najteže komplikacije termičkog stresa - do toplotnog udara. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma, a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt unesrećenog. Pritom, toplotni udar se može pomešati sa sunčanicom, pa je neophodno da znate koji su njegovi simptomi, kako da se zaštitite i kako da pomognete ljudima da se oporave od njega.
 |
| Image by Myriam Zilles from Pixabay |
Toplotni udar nastaje u momentu kada telesna temperatura naglo poraste preko 41 stepen, usled izlaganja organizma velikoj toploti. Proces naglog rasta temperature dešava se u vrlo kratkom vremenskom roku, za svega deset do petnaest minuta, a prate ga brojni simtomi.
Simptomi
- malaksalost i grčevi
- vrtoglavica
- žeđ
- slabost
- prestanak znojenja
- jaka glavobolja
- zujanje u ušima, pulsiranje u grudima
- koža je suva i crvena
- puls je slab i jako ubrzan
Toplotni udar nastaje naglo i bez najave – iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma, a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt unesrećenog. Zato je neophodna intervencija lekara.
Prva pomoć
U slučaju toplotnog udara kao i kod sunčanice mora se intervenisati i odmah početi sa rashlađivanjem. Osobu treba skloniti u hladovinu, skinuti mu odeću i obilno ga rashlađivati hladnom vodom. Obavezno pozovite hitnu pomoć!
Za vreme toplotnog udara telo gubi sposobnost termoregulacije tako da se može pregrejati ili u nekim slučajevima rashladiti. Zbog toga je u težim slučajevima neophodno stalno meriti telesnu temperaturu i, naravno, shodno tome unesrećenog hladiti ili utopljavati.
Jako je važno nadoknaditi izgubljenu tečnost i minerale.
Prevencija
Da ne bi dobili sunčanicu, dobro zaštitite glavu. Nosite kačkete ili šešire sa obodom, čija kalota je od prozdračnih materijala. Odeća mora odgovarati klimatskim uslovima, važno je da je od prirodnih tkanina i svetlijih boja. Zbog visokih temperatura organizam gubi vodu, pa je važno uzimati što više tečnosti. Ishrana takođe mora biti uravnotežena i lagana, bogata vitaminima i mineralima. Morate nadoknađivati kalijum i magnezijum, koje uz natrujum i hlor organizam naročito gubi. Prostorije u kojima se boravi moraju se redovno provetravati, a ukoliko se koriste rashladni uređaji temperature u odnosu na spoljašnju sredinu ne bi trebalo da se znatno razlikuju.
Sunčanica
Jedan od oblika toplotnog udara je i sunčanica koja nastaje kao rezultat direktnoG glave i potiljka suncu.
Simptomi
Simptomi su povišena temperatura, crvenilo u licu, ubrzan rad srca, otežano disanje - ubrzan i kratak dah. U lakšim slučajevima javlja se glavobolja, problemi sa vidom, vrtoglavica i pospanost, a u težim, proširenje zenica i gubitak svesti.
Prva pomoć kod toplotnog udara
Ako sumnjate da neko ima toplotni udar, odmah zovite prvu pomoć ili odvezite osobu u bolnicu. Svako odgađanje odlaska može biti fatalno. Dok čekate pomoć, pružite svoju pomoć. Pomerite osobu na klimatizovano područje – ili bar ledeno, hladovito područje – i otklonite svu nepotrebnu odeću.
Ako je moguće, izmjerite telesnu temperaturu i probajte je smanjiti na normalnu. Ako nemate toplomer, svejedno se ne ustručavajte da ponudite prvu pomoć pri smanjenju temperature.
Probajte sljedeće strategije:
- Postavite ventilator kod pacijenta dok vlažite njegovu/njenu kožu sundjerom ili lagano šlaufom.
- Stavite led ispod pazuha, na prepone, vrat i leđa. Ova područja imaju mnogo krvnih žila blizu kože, hlađenje tih područja može smanjiti telesnu temperaturu.
- Stavite pacijenta pod tuš ili u kadu, te okupajte hladnom vodom.
Nakon opravka od toplotnog udara, osoba bude osetljivija na visoke temperature u sledećim sedmicama. Najbolje je da izbjegavate visoke temperature i teške vežbe dok ne dobijete odobrenje od doktora.
Faktori rizika za toplotni udar
Toplotni udar obično se javi kod stariji ljudi koji žive u kućama bez klima uređaja ili dobrog protoka vazduha. Druge grupe pod rizikom uključuju ljude bilo koje dobi koji ne piju dovoljno vode, imaju hronične bolesti, ili koji mnogo piju alkohol.
Toplotni udar je jako povezan sa indeksom topline, što je mera koliko vam je vruće kad su povezani učinci relativne vlažnosti i temperature zraka. Relativna vlažnost od 60% ili više otežava isparavanje znoja, što ometa sposobnost tela da se hladi.
Rizik od bolesti vezanih za toplotu povećava se kad se indeks topline poveća za 90 stepeni ili više. Pa je važno, pogotovo za vrijeme toplotnih valova, da se obrati pažnja na toplotni indeks, jer boravak na suncu može povećati indeks za 15 stepeni.
Ako živite u urbanoj sredini, možete osobito biti izloženi dugom toplinskom talasu, pogotovo ako su tu stagnirajući atmosferski uvjetslovi i vazdu lošeg kvaliteta. Urbana područja su zagrejanija od obližnjih ruralnih područja. U takvim mestima, asfalt i beton sadržavaju toplotu tokom dana koja tek postepeno opada noću, što donosi visoke temperature i tokom noći.
Drugi faktori povezani sa bolestima uzrokovanim toplinom:
Godine starosti. Novorođenčad i djeca do 4 godine i stariji od 65, su ranjivi jer se sporije navikavaju na toplinu nego drugi ljudi.
Zdravstveno stanje. To uključuje stanje srca, pluća, bolesti bubrega pretilost ili nedovoljna tjelesna težina, visok krvni pritisak, dijabetes, mentalne bolesti, siklemija, alkoholizam, opekline od sunca, i svi uvjeti koji dovode do groznice.
Lijekovi. U to su uključeni antihistaminici, dijetne tablete, diuretici, sedativi, tablete za smirenje, stimulansi, antikonvulzivni lijekovi, lijekovi za srce i krvni pritisak poput beta-blokera i vazokonstriktora, te lijekovi za psihijatrijske bolesti poput antidepresiva i antipsihotika. Nelegalne droge poput kokaina i metamfetamina su povezani također sa povećanjem rizika od toplotnog udara.
Ljudi koji boluju od dijabetesa – koji su izloženi riziku od čestih posjeta bolnicama, te bolestima vezanih za toplotu koje mogu dovesti do smrti – mogu često zanemariti rizik tokom toplotnih valova, tvrde stručnjaci koji su radili istraživanja na Klinici u Arizoni. Konsultujte se sa doktorom u vezi vaših zdravstvenih uvjeta, da li će na njih djelovati vlažnost zraka i visoke temperature.
Zaštita od toplotnog udara
Kad je indeks toplote visok, najbolje je ostati u klimatizovanom području. Ako morate izlaziti vani, možete sprečiti toplotni udar narednim koracima:
- Nosite laganu, svetlu i opuštenu odeću, te šešir širokog oboda.
- Koristite kremu za sunce sa visokim faktorom (30 ili više).
- Pijte mnogo tečnosti. Da sprečite dehidraciju, preporučljivo je da pijete najmanje 8 čaša vode dnevno, voćni sok, te sok od povrća. Pošto bolesti vezani za toplotu mogu nastati zbog trošenja soli, dobro bi bilo da se pića bogata elektrolitima zameni vodom tokom perioda ekstremne topline.
- Poduzmite dodatne mere tokom vežbanja i rada vani. Preporuka je da uzmete oko 700 grama tečnosti dva sata pred vežbanje i oko 300 grama neposredno pred vežbanje. Tokom vežbanja, trebate uzeti dodatnih 300 grama vode svakih 20 minuta, čak iako niste žedni.
- Pomerite ili odgodite aktivnosti vani. Ako je moguće, prebacite te poslove za momente kad je najhladnije u toku dana, da li ujutro ili uveče.
- Pazite na boju urina. Tamnija boja predstavlja znakove dehidracije. Pijte dovoljne količine tečnosti da zadržite svetliji urin.
- Merenje tjelesne težine pre i nakon fizičke aktivnosti. To vam može pomoći da odredite koliko tečnosti trebate piti.
Proverite sa doktorom prije nego odlučite povećati unos tečnosti ako imate epilepsiju, ili bolesti srca, bubrega i jetre; ako ste na dijeti koja vam ograničava unos tečnosti; ili imate problem sa zadržavanjem tečnosti.
Ako živite u kući bez klime uređaja, probajte da provedete bar dva sata dnevno – najbolje najtopliji period dana – u klimatizovanom prostoru. Kod kuće, spustite zavese, zamračite tokom najtoplijih sati u danu, te tokom noći otvorite prozor da napravite promaju.
0 коментара:
Постави коментар