ASTRO SAJT: Jasno je da će, kada dete niko ne ohrabruje da ispoljava svoje talente i niko mu ne pruža podršku, i njegov talenat zakržljati. A šteta je tada neprocenljiva... Kako da prepoznate potencijale svog deteta i usmerite ih na pravi način? Ako mislite da je to nešto vrlo jednostavno, što se praktično podrazumeva, upzorićemo vas da najčešće ni sami nismo postali ono što smo stvarno želeli, što ne znači da treba da zanemarimo talente naše dece ili da ih pogrešno razumemo. Jer, kako i kaže naslov knjige Uli Hauzera i Gealda Hintera, "Sva su deca nadarena".
Piše: Slavoljub Marković, Astro sajt
Počećemo sa jednim citatom. Ali upravo onim koji otvara knjigu "Sva su deca nadarena", koja je kod nas pojavila u izdanju Lagune.
„Kad sam imao pet godina, mati mi je rekla da je sreća najvažnija stvar u životu. Kad sam pošao u školu, pitali su me šta želim da postanem kad odrastem. Napisao sam ’srećan’. Rekli su mi da ne razumem pitanje, a ja sam odgovorio da oni ne razumeju život“.
Misao Džona Lenona i odličan način da čitaoci udju u knjigu Uli Hauzera i Gealda Hintera, koji su svesni barijera koje se vremenom uspostavljaju izmedju generacija, krivih što na pogrešan način percipiraju jedne druge.
"Danas je teško reći šta se onda, u doba kada ste bili mali, skrivalo u vama. O čemu ste maštali, čime se oduševljavali. Šta vas je pokretalo. I za šta ste sve imali dara. Da li ste ikada pomislili koji talenti leže u vama, a da u životu nisu nikada došli do izražaja. Imate li bilo kakvu predstavu o tome kakvi talenti spavaju u vašoj deci? Zašta su ona stvarno sposobna, a za šta nisu?" - kontstauju i zatim pitaju Hauzer i Hinter, dodajući kako prava pitanje zapravo glas: Šta je zapravo talenat, posebna nadarenost? Kako nastaje? Da li su talenti urođeni? Na osnovu čega znamo da u nekom detetu leže darovi kojih u drugoj deci nema? I šta se dešava sa takvim darovima ako ih niko ne otkrije, ako nikom nije stalo da se oni pokažu i ostvare do kraja?
Naravno, jasno je da će kad dete niko ne ohrabruje da ispoljava svoje talente i niko mu ne pruža podršku, i taj će talenat potpuno zakržljati.
A šteta je tada neprocenljiva. Jer, koliko bi svet bio siromašniji da na njemu nisu živeli daroviti ljudi. Šta bi se desilo da Ajnštajnovi roditelji nisu svom stidljivom i povučenom potomku dozvolili da živi u svetu mašte i satima pravi kule od karata? Da mu nastavnici nisu dozvolili da satima lupa glavu oko samo jednog pitanja?
Autori pišu i o tome na osnovu čega se može utvrditi koji se posebni darovi i talenti kriju u nekom detetu, zaključujući kako dar ne prati odmah i neko posebno htenje, neka posebna moć ili sposobnost. Naime, nadarenost ili talenat najpre je samo mogućnost; tek kasnije postaje sposobnost da se donose plodovi i proizvode određene stvari i dela koji se jasno razlikuju od onoga što su drugi u stanju da u toj oblasti naprave i stvore.
Medjutim, koliko su svarii nepredvidljive (ili neprepoznatljive) autori sugerišu primerima Tomasa Alfr Edisone, jednog od najvećih pronalazača u ljudskoj istoriji, koji je bio je najgori đak u svom odeljenju. Ili, dalje, učitelji su smatrali da Marsel Prust nema veze sa pisanjem, Pablo Pikaso nikad nije bio u stanju, da zapamti redosled slova u abecedi, Đakomo Pučini je stalno padao na ispitima, a Pola Sezana nisu primili na akademiju... Ali. u školi svojeglavost i nesavitljiv karakter nisu na velikoj ceni... Autori knjige nas zato i savetuju da prevaziđemo zastarele pedagoške modele koji izjednačavaju predispozicije i talente sa natprosečnim sposobnostima i visokim ocenama u đačkoj knjižici.
I, kako stvari, posle svega ovoga, stoje sa našim starim shvatanjem darovitosti? Koji njegov deo i dalje ima smisla a koji služi samo tome da se održe stare mere selekcije i strukture preživelog obrazovnog sistema?
Dokle ćemo se pridržavati ideologije darovitosti na kojoj počiva ovaj sistem? I možemo li to i dalje da podnosimo?
Upravo se tim pitanjima i dilemama bave autori knjige "Sva su deca nadarena", kontstaujući i sami kako žele da tragaju za putem koji će nas izvesti iz ovog ćorsokaka u koji nas je dovelo staro shvatanje darovitosti. Jer, kako pokazuju neurološka istraživanja, nije neophodno biti mali genije da bi nečiji život bio ispunjen i ostvaren. Samo prepoznajući talente u njima, možemo deci pružiti budućnost na kojoj će nam biti istinski zahvalna.
I, nakon uvodnih napomena, u koje spada i ponešto od ovog što smo upravo izneli, uprvom poglavlju knjige, autori govore o tome kakve talente naša deca donose na svet (Ljubav i naklonost, Otvorenost i radost otkrivanja, Kreativnost i radost stvaranja. Poverenje i pouzdanje, Upornost i svojeglavost , Pažljivost i saosećanje), da bi se u drugom bravili pravilnom potporom umesto pogrešne poduke, odnosno time kako deca mogu da razvijaju svoje talente (Nastanak darovitosti i razvijanje talenata).
Naslov sledećeg poglavlja je dovoljno rečit: To se suviše često rasipa: šta činimo sa darovima naše dece (Kada se ljubav izneveri, Kada se pokvari radost otkrivanja, Kada se koči radost stvaranja, Kada se zloupotrebi poverenje, Kada se svojeglavost razbija, Kada se potiskuje saosećanje).
Najzad, knjigu zaokružuje poglavlje: Ispunjen život: ono što našoj deci stvarno treba.
Izlaganje u knjizi je lako razumljivo i, možemo slobodno reći, logično, pa čitaoci dobijaju sugestije koje su argumentovane do pune prepoznatljiosti.
Što se autorskog tima tiče, Gerald Hiter predaje neurobiologiju na psihijatrijskoj klinici univerziteta u Getingenu, i već je potpisao knjige Uputstvo za korišćenje ljudskog mozga i Šta smo i šta sve možemo biti, dok je Uli Hauzer već objavio i knjigu Roditelji treba da imaju granice.
Ovaj tekst je vlasništo Astro sajta i zabranjeno je njegovo prenošenje na druge stranice bez pismene dozvole!
© copyright 2012 – All rights reserved
0 коментара:
Постави коментар