Srpska pravoslavna crkva proslavlja Spasovdan ili Vaznesenje Gospodnje, hrišćanski praznik koji se obeležava 40 dana nakon Vaskrsa. Spasovdan je krsna slava Beograda. Na ovaj praznik izgovara se i molitva koja simbolizuje pobedu nad lošom energijom i privlačenje dobrog. Na Spasovdan se izgovara sledeća molitva: "Sveti spase, spasi duše naše!"
 |
| Vaskrsnuće, slika Luke Đordana. Foto: Wikimedia Commons/JarektUploadBot |
Spasovdan je jedan od deset praznika koji je posvećen Isusu Hristu i uvijek se slavi četvrtkom.
Prema hrišćanskom verovanju, Hristos je vaskrsenjem pokazao da je jači
od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom.
Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: "Idite po svemu svetu i
propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće
spasen, a ko ne poveruje biće osuđen". Tako su apostoli proneli vest o Isusovom čudu u svet i time počeli da čovečanstvo spasavaju - odatle naziv Spasovdan. Zato je današnji dan vreme slavlja i simbol pobede nad smrću.
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave praznik Vaznesenja gospodnjeg, Spasovdan, kojim se obeležava 40. dan nakon Vaskrsa kada se Isus Hrist vazneo na nebo.
Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem Hristos je pokazao da je jači od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana Hristos im se ponovo javio i rekao: "Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen". Hristos im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima, i tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljude spasavati u veri.
Odatle je potekao naziv Spasovdan, jedan od 10 praznika koji je posvećen Isusu Hristu i uvek se slavi u četvrtak.
Prema verovanju, Hristos je podignutih ruku blagoslovio učenike, nakon čega se počeo uznositi na nebo, čime se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.
Spasovdan je krsna slava grada Beograda, kojom se čuva spomen na dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom. Takođe, Spasovdan je slava manastira Visoki Dečani, Banjaluke, Nevesinja, Istočnog Novog Sarajeva.
Koliki je značaj Spasovdana za srpski narod, govori podatak da je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjevekovne države Dušanov zakonik obnarodovan baš na Spasovdan 1349. godine.
Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”
Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada.
Krst je sastavni deo Spasovdanskog rituala. Narod u nekim krajevima još uvek veruje da na današnji dan svako obavezno treba da od leskovih grančica napravi krstić. On se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća... svuda gde je potrebna zaštita od demona i loših čini. Stari su verovali da će upravo ovi krstići od zla sačuvati preko cele godine one koji su ih napravili.
U nekim krajevima Srbije, na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko cele godine.
Na današnji dan se u mnogim selima i danas organizuje litija kada povorka sa sveštenicima na čelu obilazi oko crkve i izgovara molitve. Negde se ljudi okupljaju i kod mesnih zapisa - prastarih stabala za koja se veruje da čuvaju sela. Tu se i danas donosi hrana, igra se i peva.
Mladići i devojke bi trebalo da na današnji dan uzberu što više cveća jer se veruje da je Spasovdan "dobar dan za gatanje". Potrebno je zamisliti dragu osobu i kidajući laticu po laticu polako izgovarati: "Voli me - ne voli me". Poslednji listić koji ostane krije ujedno i odgovor na to pitanje.
Spasovdan je i slava Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.
0 коментара:
Постави коментар