Srpska pravoslavna crkva obeležava (pokretni) praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan, kao spomen na dan kad se Spasitelj uzneo (vazneo) na nebo, pošto je završio svoju zemaljsku misiju. To je jedna od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu.
"Naposletku se javi kad njih 11 behoše za trpezom i reče im: "Idite po svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju.
Onaj koji veruje i pokrsti se, spašće se, a ko ne veruje, osudiće se. A znaci onima koji veruju biće ovi: Imenom mojim izgoniće đavole, govoriće novim jezicima".
I izvede ih na polje i podigavši ruke, blagoslovi ih, i odstupi od njih, uznosaše se na nebo i sede Bogu s desne strane", zapisali su sveti jevanđelisti Marko i Luka o ovom događaju.
Spasovdan je jedan od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu.
Pokretnog je datuma i uvek se obeležava u šesti četvrtak po Vaskrsu, odnosno četrdeseti dan po vaskrsenju Hristovom.
U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika, koji slave svi vernici.
Sveradosnim vaskršnjim pozdravom "Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse" pravoslavni vernici pozdravljaju se sve do Spasovdana.
Spasovdan se slavi i kao krsna slava. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara. Čobani pripremaju krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljaju na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadaju ih i na njive s usevima.
Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše”!Verska proslava Spasovdana sastojala se u odlasku u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak.
Oni koji nisu bili gosti pojedinih domaćinstava, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje. I tu su se pekli janjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bomboni, nuđena bižuterija, dečje igračke…
Manastiri Rukumija, Ravanica, Sestroljin,Dobrovodica, posvećeni su Spasovdanu.
Spasovdan je inače i krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu.
Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.
Litija ima ustaljenu trasu beogradskim ulicama, simbolično zatvarajući krug u porti Vaznesenske crkve, koja je i građena kao gradski hram.
0 коментара:
Постави коментар