Posle izjave nemačke kancelarke Angele Merkel da bi propast evra mogla da isprovocira novi rat u Evropi, britanski istoričar Dominik Sendbruktvrdi da je "rat ionako pred vratima" i da će započeti 29. oktobra 2018. godine, objavio je "Daily Mail". Uzrok rata ce biti velika kriza u Evropi. Francuska će napasti Britaniju, ruski tenkovi će ući u Letoniju, a nemačka vojska u Grčku...Sendbruk predviđa kako će se u februaru 2012. godine prtesti protiv mera štednje u Grčkoj pretvoriti u ulični rat i da će mesec dana kasnije Grčka objaviti kako se povlači iz evrozone.
To će prouzrokovati krah evropskih berzi, a Nemci će, tvrdi, to iskoristiti za početak "okupacije Grčke".
U leto iste godine počinju problemi i u Italiji. Masovni protesti u velikim gradovima prerašće, tvrdi istoričar, u pravu pobunu naroda i Silvio Berluskoni će poslati vojsku da uspostavi red.
Ali, kada prve bombe "padnu" na banke u Rimu, Milanu i Torinu Berluskoni će zatražiti pomoć od Evrope. Na njegov će se poziv odazvati samo Nikola Sarkozi koji će italijanskom premijeru u pomoć poslati 15.000 francuskih vojnika.
U julu 2012. troje ljudi će poginuti u eksploziji bombe u banci u Frankfurtu, a mesec dana kasnije 15 ljudi biće ubijeno u Dublinu.
U septembru će u eksplozijama po Londonu poginuti 36 osoba, predviđa vidoviti istoričar.
Ni 2013. neće biti ništa bolja. Na poslednjem EU samitu u Briselu, u martu 2013. godine, manji evropski narodi opiraće se nemačkom zahtevu da usvoje još rigoroznije mere štednje.
Napetost širom Evrope će rasti. Skinhedsi uzimaju stvar u svoje ruke u Madridu i Budimpešti pa stranci i imigranti postaju žrtve nasilja.
U proleće 2014. godine u Špaiji u krvavim protestima biće ubijene 63 osobe, ali javnost će biti više okupirana događanjima na istoku.
Kriza u Letoniji dostiže vrhunac - nezaposlenost je veća od 35 posto, a kako je gotovo svaki treći stanovnik te zemlje po nacionalnosti Rus, ekonomska frustracija se uskoro pretvara u međunacionalni sukob.
Posle nekoliko dana krvavih sukoba na ulicama Rige 12. avgusta 2015. godine, ruska vojska će preći granicu s Letonijom.
"Rusi su došli da vrate mir", izjaviće 2015. Vladimir Putin u Letoniji, ali će svom narodu reći kakvo je "pravo stanje stvari". "Evropska kriza je prilika za Rusiju. Dani poniženja su za nama, naše carstvo će biti obnovljeno", obratiće se Putin Rusima.
Evropa i NATO se nisu baš "pretrgl"' od pomoći Letoniji pa će ruske trupe šest meseci kasnije ući i u Estoniju, a u martu 2016. godine i u Litvaniju, Belorusiju i Moldaviju.
U leto te godine će Sarkozi, koji će poverovati za sebe da je "reinkarnacija Napoleona", promeniti Ustav Francuske kako bi po treći put zaredom mogao da postane predsednik.
"Kriza je nastala u Londonu", reći će francuskoj televiziji u intervjuu u avgustu 2016. godine Sarkozi. Opštem ratu će, predviđa Sendbruk, prethoditi njegov govor u Višiju pet dana pre Božića 2016. godine u kojem će poručiti da svi u EU moraju da prihvate evro, da 'Britance treba podsetiti da im je mesto u Evropi pa makar i silom".
Dodatno zaoštravanje odnosa između Francuske i Britanije dogodiće se nakon što u Belgiji izbije sukob između Valonaca i Flamanaca. Britanci u Belgiju šalju mirovne snage, ali šalje ih i Sarkozi.
Sukob Biritanaca i Francuza u Belgiji biće uvod u rat i dovešće do invazije Francuske na Veliku Britaniju 2018. godine.
Na strani Francuza bit će Španija i Italija, a finansijski će ih pomagati i Nemci i Rusi. Britanci ostaju sasvim sami jer ih napuštaju i Amerikanci.
U Škotskoj se istovremeno, 70 odsto građana na referendumu izjašnjava za nezavisnost, a IRA ponovo gotovo svakodnevno izvodi bombaške napade po Severnoj Irskoj.
'Vreme je da izbrišemo mrlju s Vaterloa", kazaće Sarkozi i invazija na Britaniju, koja će 2017. godine zbog smanjenih sredstava imati tek 75.000 vojnika, će započeti.
Kako je ovaj britanski istoričar do tančina predvideo ne samo događaje, nego i šta će ko da izjavi za tri, pet, šest godina, ostaje nejasno, a da li je u pravu, saznaćemo uskoro.
(MONDO)
0 коментара:
Постави коментар