Nasa, Aamerička svemirska agencija, nizom događaja obeležava svoj najuspešniji svemirski poduhvat – spuštanje prvih ljudi na Mesec u okviru misije Apollo 11.Pre četrdeset godina, 20. jula, astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin spustili su se na površinu Meseca, a sedam sati kasnije Armstrong je postao prvi čovek koji je izašao iz kapsule i načinio „veliki korak za čovečanstvo“, posle kojeg mu se pridružio i Oldrin.
Proslavljajući ovo istorijsko putovanje Nasa je objavila restaurirani video snimak televizijskog prenosa čovekovih prvih koraka po zemljinom prirodnom satelitu. Odlomak sadrži snimke iz Nasinog video centra u Sidneju, u koji su stizali TV signali primljeni preko ogromnih antena opservatorija Parks i Hanisakl krik, kako bi se emitovali u SAD i širom sveta.
Restauracija traka je još u toku i možda će uslediti još bolji video snimci. Projekat treba da se završi u septembru i tada će budući istoričari i američki nacionalni arhiv dobiti najkvalitetniji video zapis ovog događaja.
Nasa je 2006. saopštila da ne može da pronađe originalne snimke. Posle upornog traganja utvrđeno je gde su se nalazili – u skladištu sa preko 200.000 drugih video traka – kao i da su obrisani da bi se trake iskoristile za nova snimanja i tako smanjili troškovi kupovine novih traka.
Laknulo im je kad je utvrđeno da TV mreža CBS ima kopije snimaka i da se u magacinima svemirskog centra Lindon Džonson nalaze kineskopski snimci koji nisu pogledani 36 godina. Nasa je zatim angažovala kalifornijsku kompaniju Lowry Digital, specijalizovanu za restaurisanje starih filmskih i video snimaka, i ona je uspela da restaurira 15 scena koji predstavljaju najznačajnije trenutke Armstrongovog i Oldrinovog troiposatnog šetanja na površini Meseca.
Prvi skup snimaka objavljen je u četvrtak, na godišnjicu lansiranja rakete koja je astronaute odnela na put.
Nasa će pored toga u Vašingtonu organizovati i panel raspravu o misiji Appolo 11, dok će u u nedelju u nacionalnom aero i svemirskom muzeju organizovati izložbu slika i crteža Alana Bina, astronauta misije Appolo 12, na kojoj će Armstrong, Oldrin i njihov saputnik Majkl Kolins, koji je za vreme njihove šetnje kružio oko Meseca u komandnom modulu, održati prigodna predavanja. Događaj će prenositi Nasina televizija. (M.V. Mikro vesti)
Od euforije do sumnji
Nil Armstrong i Baz Oldrin kročili su na mesec 20. jula 1969. godine, a u posadi Apola 11 bio je i Majkl Kolins. Povodom obeležavanja 40-godišnjice američki predsednik Barak Obama primiće posadu Apola 11.
Podvig sletanja prvih ljudi na Mesec u istoriju je ušao televizijskim prenosom tokom kojeg je astronaut Nil Armstrong, kročivši na tlo Zemljinog satelita rekao:
"Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo."
Razvijanje američke zastave na do tada "neosvojenom tlu" pratilo je oko 600 miliona ljudi.
Baz Oldrin je povodom današnjeg obeležavanja događaja rekao da bi NASA sebi u budućnosti trebalo da postavi veće ciljeve poput Marsa, objasnivši da je površina Meseca potpuno pusta i beživotna.
"Mars je daleko više pogodan za zemaljska bića i daleko pogodniji za naseljavanje od Meseca", rekao je Oldrin.
Kolins, koji je kružio u Mesečevoj orbiti dok su Armstrong i Oldrin šetali po Mesecu, ocenio je da je Mars mnogo zanimljiviji od Meseca.
"Ponekad mislim da sam bio na pogrešnom mestu. Kao dete, više sam voleo Mars, a tako je i sada", kazao je Kolins.
"Plašim se da nas sadašnje isticanje značaja povratka na Mesec ne navede u tehnološki ćorsokak, čime bi, bespotrebno, na više decenija bilo odloženo istraživanje Marsa, mnogo korisnijeg odredišta", rekao je on.
Od trenutka sletanja na mesec u Americi traju i osporavanja ovog događaja. Bart Sajbrel, koga mnogi nazivaju "kraljem teorija zavere", autor je više dokumentarnih filmova u kojima je pokušavao da dokaže da se podvig u stvari i nije dogodio.
"Snimci koje imamo pokazuju da lažiraju da su na pola puta do Meseca. To pokazuje da nisu mogli da stignu ni do pola puta. Svi su imali istu opremu. Ako moj Folksvagen ne može da juri 500 milja na čas, a ne može ni jedan, to znači da ni oni nisu mogli da napuste orbitu Zemlje", tvrdi Sajbrel.
Prvi čovek američkog Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i astronautike Rodžer Lonius odbacuje takve tvrdnje.
"Mi smo zaista stigli na Mesec. Bili smo zaglavljeni u Hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom, koji je imao svoj svemirski program i to vrlo dobar. Da smo varali, imali su tehničke mogućnosti da to otkriju i razloge da nas razotkriju. Pa, ipak, nisu rekli ni reč. Čak su nam i čestitali na uspehu", objašnjava Lonius.
0 коментара:
Постави коментар