Danas je Spasovdan: Odvojite pet minuta vremena i zaštite voljene od zla!

Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Spasovdan ili Vaznesenje Gospodnje, hrišćanski praznik koji se obeležava 40 dana nakon Vaskrsa. Spasovdan je krsna slava Beograda.

Vaskrsnuće, slika Luke Đordana. Foto: Wikimedia Commons/JarektUploadBot

Spasovdan je jedan od deset praznika koji je posvećen Isusu Hristu i uvijek se slavi četvrtkom.
Prema hrišćanskom verovanju, Hristos je vaskrsenjem pokazao da je jači od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: "Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen". Tako su apostoli proneli vest o Isusovom čudu u svet i time počeli da čovečanstvo spasavaju - odatle naziv Spasovdan. Zato je današnji dan vreme slavlja i simbol pobede nad smrću.

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara.

Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”

Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada.

Krst je sastavni deo Spasovdanskog rituala. Narod u nekim krajevima još uvek veruje da na današnji dan svako obavezno treba da od leskovih grančica napravi krstić. On se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća... svuda gde je potrebna zaštita od demona i loših čini. Stari su verovali da će upravo ovi krstići od zla sačuvati preko cele godine one koji su ih napravili.

U nekim krajevima Srbije, na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko cele godine.

Na današnji dan se u mnogim selima i danas organizuje litija kada povorka sa sveštenicima na čelu obilazi oko crkve i izgovara molitve. Negde se ljudi okupljaju i kod mesnih zapisa - prastarih stabala za koja se veruje da čuvaju sela. Tu se i danas donosi hrana, igra se i peva.

Mladići i devojke bi trebalo da na današnji dan uzberu što više cveća jer se veruje da je Spasovdan "dobar dan za gatanje". Potrebno je zamisliti dragu osobu i kidajući laticu po laticu polako izgovarati: "Voli me - ne voli me". Poslednji listić koji ostane krije ujedno i odgovor na to pitanje.

Spasovdan je i slava Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар