Lazareva subota: Zašto se za Vrbicu nose zvončići?

Lazareva subota ili Vrbica je praznik koji se uvek slavi subotom, uoči praznika Cveti (šesta nedelja posta), i kada deca, svečano obučena, sa zvončićima oko vrata i grančicama vrbe koje simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim - u rukama, idu okolo crkve zajedno sa roditeljima i sveštenicima. 

 


Taj dan je posvećen sećanju na vaskrsenje Lazara i na ulazak Hrista u Jerusalim kojeg su de dočekala i veselo pozdravila. Zato se Lazareva subota smatra radosnim, dečijim praznikom.

Tada se pravoslavne hramove unose vrbove grane koje se blagosiljaju i potom podele narodu i deci. One simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Sa grančicama u rukama, venčićima na glava, deca sa roditeljima i sveštenicima, kreću u trokratni ophod oko hrama, uz pevanje tropara Lazareve subote.

Za taj ritual deca se svečano obuku, a oko vrata im se okače mala zvnoca na trobojci, koja simbolizuju pobedu nad smrti, jer je tog dana Isus umrlog prijatelja Lazara oživeo.



Nekada se na Lazarevu subotu odlazilo po vrbove grančice, koje su već ranije stariji nasekli, onda su se vraćali u crkvu gde se vršilo osvećenje Vrbice. Ona je deljena deci, a ona su njom kitila kuće. Vrbove grane simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Neko na ovaj dan odlazi na reku da se umije, onda je stavljao kamičak na nogu i bacao što dalje govoreći: "Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila."

Na taj praznik se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

Srpska pravoslavna crkva proslavlja praznik Vaskrsenja Lazarevog ili Lazarevu subotu, uspomenu na poslednje čudo Hristovo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskrsenje. Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru u Vaskrsenje. Prema jevanđeljskom predanju, Hristos je stigao u Vitaniju četiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao ga iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.

U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.

Vaskrsenje Lazarevo naljutilo je prvosveštenike i, kako kaže jevanđelje, neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju Spasitelja.
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар