Sa prvim danima novembra u Srbiji počela je sezona krsnih slava najlepšeg i najdubljeg porodičnog običaja koji spaja veru, tradiciju i zajedništvo. U to vreme domovi širom zemlje mirišu na tamjan, slavski kolač i žito, a sveće gore u znak zahvalnosti i molitve svecu zaštitniku doma. Ipak, u savremenom načinu obeležavanja neretko se gubi ono što je suština slave, a to je duhovni mir i zahvalnost Bogu, a ne raskoš i bogatstvo trpeze.
Kada trpeza zaseni smisao
Jedna od najvećih grešaka domaćina jeste preobilna slavska trpeza. U želji da pokažu gostoprimstvo, mnogi pretvaraju slavu u gozbu nalik svadbi, sa brojnim nesvakidašnjim jelima, poslasticama i pićem. Međutim, običaji nalažu da slavska trpeza treba da bude skromna, dostojanstvena i posna ili mrsna u skladu sa crkvenim pravilima, ali nikada razmetljiva. Suština slave nije u broju jela, već u blagoslovu doma i iskrenoj molitvi.
Kako izbeći ovu grešku
Takođe, mnogi domaćini danas ne znaju dovoljno o svecu koga proslavljaju, iako upravo on predstavlja duhovni temelj slave. Krsna slava nije samo tradicija koju smo nasledili od predaka, već i prilika da se podsetimo vrlina i dela svetitelja koji nas štiti. Nepoznavanje njegovog života znači i gubljenje smisla samog slavskog običaja.
Zato bi trebalo pročitati žitije sveca koga slavite kako bi upoznali njegovu ulogu u crkvenoj istoriji.
Prenesite priču o svetitelju svojoj deci i gostima, da bi se običaj prenosio sa razumevanjem, a ne samo po navici.
Pogrešni običaji i praznoverja
Tokom godina, u slavsku tradiciju ušli su i običaji koji nemaju uporište u veri: prosipanje vina po ćoškovima, preglasna muzika, prekomerno slavlje i opijanje. Takve loše navike mogu da budu čak i greh i skreću pažnju sa duhovne strane praznika i pretvaraju ga u povod za provod. Slava bi trebalo da bude dan mira, sabranosti i zahvalnosti, a ne bučne zabave.
Ikona nije ukras samo za dan slave
Još jedna česta greška koju sveštenici primećuju jeste to što pojedini domaćini ikonu sveca iznose samo za dan slave, a potom je ponovo sklanjaju u orman ili fioku. Ikona, međutim, nije dekoracija niti običan predmet koji se koristi povremeno, već sveti znak Božijeg prisustva u domu. Ona treba da ima stalno mesto u kući na zidu, u tišini domaće molitvene prostorije ili kutka.
Kada je ikona stalno postavljena, ona podseća ukućane na molitvu, blagostanje i zaštitu svetitelja. U suprotnom, gubi se njen duhovni smisao i pretvara se u puki običaj bez vere.
Povratak suštini
Krsna slava nije samo tradicija, već znak duhovnog identiteta i zajedništva porodice. U vremenu kada se sve češće zaboravlja smisao običaja, važno je vratiti se osnovnim vrednostima - veri, skromnosti i zahvalnosti.
Najlepša slava nije ona sa najbogatijom trpezom, već ona na kojoj vlada mir, ljubav i blagoslov. Kada se domaćin i porodica okupe oko slavske sveće sa iskrenom molitvom, tada je svetac zaista prisutan u njihovom domu.
(Kurir)
0 коментара:
Постави коментар