Nova teorija sugeriše da se naš univerzum možda nalazi unutar gigantske crne rupe, a što bi moglo iz korena promeniti shvatanje kosmosa. Koristeći najnovije podatke sa svemirskog teleskopa James Webb, astronomi su došli do zapanjujuće hipoteze da bi naš univerzum mogao biti unutar kolosalne crne rupe. Ovaj koncept, koji deluje gotovo kao naučna fantastika, izazvao je talas šoka, znatiželje i panike u globalnoj naučnoj zajednici, jer stavlja pod znak pitanja dosadašnje kosmološke modele.
 |
| Pixabay |
Istraživanje koje je analiziralo posmatranja ranog svemira pomoću svemirskog teleskopa Džejms Veb otkrilo je intrigantnu misteriju. Većina galaksija izgleda da rotira u istom pravcu. Ovaj neočekivani obrazac, koji se ne uklapa u trenutno važeće kosmološke modele, naveo je autore studije da predlože hrabru mogućnost. Postoji pretpostavka da se naš svemir možda nalazi unutar crne rupe.
Teleskop Džejms Veb omogućio je astronomima da zavire dalje u prošlost nego bilo koji drugi infracrveni ili optički teleskop do sada. Zahvaljujući njemu moguće je posmatrati infracrvenu svetlost koju su udaljene galaksije emitovale samo trista miliona godina nakon Velikog praska.
Cilj ovih posmatranja bio je da se sazna više o formiranju galaksija i da se razjasne misterije o tome kako su supermasivne crne rupe dostigle svoje ogromne razmere. Međutim, dok se pogled usmerava sve dublje u prošlost, nailazi se na neočekivana otkrića.
Jedno takvo otkriće nedavno su predstavili istraživači sa Univerziteta Kanzas Stejt. Analizirali su slike 263 galaksije iz ranog svemira koje su bile dovoljno jasne da se mogla proceniti njihova rotacija. Prema trenutno prihvaćenim modelima, svemir na velikim razmerama treba da izgleda isto u svim pravcima. Većina fizičara i astronoma pretpostavlja da ne postoji povlašćen pravac rotacije galaksija. Ovo bi trebalo da važi kako za savremeni tako i za rani svemir.
Ipak, tim je pronašao značajnu razliku u pravcu rotacije galaksija u odnosu na Mlečni put. Od ukupno 263 galaksije, njih 105 rotiralo je suprotno od kazaljke na satu, dok se 158 kretalo u pravcu kazaljke na satu. To znači da 60 procenata galaksija rotira u istom smeru.
Profesor Lior Šamir sa Odeljenja za računarske nauke rekao je da je analiza sprovedena kvantitativnim metodama, ali da je razlika toliko očigledna da je svako može primetiti. Dodao je da nije potrebna posebna stručnost da bi se videlo da su brojke različite. Zahvaljujući teleskopu Džejms Veb, svako to može da uoči.
Slični rezultati zabeleženi su i ranije, ali nikada u ovako izraženoj meri.
Pitanje koje se postavlja jeste šta može izazvati ovu pojavu. Postoji nekoliko teorija koje predviđaju postojanje povlašćenog pravca rotacije, ali te teorije se uglavnom smatraju krajnje spekulativnim.
Ako se ispostavi da ovo otkriće zaista oslikava strukturu svemira, to bi značilo da je rani svemir bio ujednačeniji u pogledu pravaca rotacije galaksija. Kako vreme odmiče, svemir postaje haotičniji, ali zadržava osovinu rotacije koja se nalazi blizu galaktičkog pola.
Neki kosmološki modeli pretpostavljaju da svemir ima takvu osovinu. U te teorije spadaju elipsoidni svemir, veliki prasak sa dipolnom strukturom i izotropna inflacija. U tim slučajevima, raspored rotacija galaksija prati jednu ogromnu osovinu, a činjenica da se ta osovina nalazi blizu galaktičkog pola mogla bi biti slučajnost.
Jedna od mogućnosti koju autori razmatraju jeste da je svemir rođen sa rotacijom. Ova ideja se uklapa u teorije poput kosmologije crnih rupa, prema kojima je ceo svemir zapravo unutrašnjost jedne crne rupe. Međutim, ako se to pokaže kao tačno, to bi značilo da su naši postojeći modeli o svemiru nepotpuni.
Za ovakvu tvrdnju bila bi potrebna mnogo ozbiljnija potvrda. Istraživači nude još jedno objašnjenje, iako ni ono nije bez problema. U pitanju je efekat Doplerovog pomeranja koji utiče na to kako svetlost izgleda u zavisnosti od kretanja izvora. Galaksije koje rotiraju suprotno od Mlečnog puta zbog ovog efekta mogu delovati svetlije. Ako rotacija naše galaksije ima veći uticaj nego što se do sada pretpostavljalo, to bi moglo objasniti zašto se galaksije koje rotiraju u suprotnom pravcu češće zapažaju u dubokom svemiru. Jednostavno, svetlije su pa ih lakše primetimo.
Ako je to zaista slučaj, moraćemo da ponovo kalibrišemo način na koji merimo udaljenosti u dalekom svemiru. Takva promena mogla bi da objasni i neke druge misterije u kosmologiji, poput razlika u stopama širenja svemira i postojanja ogromnih galaksija koje, prema dosadašnjim merenjima, deluju starije nego što bi svemir uopšte trebalo da bude.
Iako je studija zaista zanimljiva, biće potrebno još mnogo posmatranja kako bi se potvrdili ovi rezultati i otkrilo koje objašnjenje je najverovatnije.
0 коментара:
Постави коментар