Za deža vi ste čuli, a da li znate šta je žame vi

Suprotnost fenomena deja vi je žame vi, i može da bude prilično neprijatno iskustvo. Na sreću ne dešva se često.

Pixaby

Ponavljanje ima čudan odnos sa umom. Uzmimo na primer iskustvo deža vi, kada pogrešno verujemo da smo situaciju koju trenutno doživljavamo već doživeli u prošlosti – što nas često stvara jeziv osećaj.

Ali otkrili smo da je deža vi zapravo prozor u rad našeg memorijskog sistema.

Istraživanje koje je objavio Science Alert otkrilo je da se ovaj fenomen javlja kada deo mozga koji detektuje poznatost nije u skladu sa stvarnošću. Deža vi je signal koji vas upozorava na ovu neobičnost: to je neka vrsta „provere činjenica“ za memorijski sistem.

Ali ponavljanje može imati još čudnije i neobičnije posledice.

Šta je žame vi?

Suprotnost fenomena deja vi je žame vi, kada nešto za šta znate da vam je poznato izgleda nestvarno ili nekako novo.

Žame vi može uključivati viđenje poznatog lica koje odjednom izgleda neobično ili nepoznato. Možda vam se to desilo kada ste otišli ​​na poznato mesto, pa ste postali dezorijentisani ili ste ga videli „drugim očima“.

Ovo iskustvo je još ređe od fenomena deža vi i možda još neobičnije i uznemirujuće. Kada pitate ljude da to opišu u upitnicima o iskustvima u svakodnevnom životu, oni opisuju žame vi ovako:

„Kada sam pisao na ispitu reć „apetit“, ispravno sam napisao, ali sam se stalno vraćao na tu reč jer mi je izgledalo kao  pogrešno napisana”, rekao je jedan od ispitanika.

Jednom od istraživača, dogodilo se da je dok je vozio autoputem morao da stane da bi se „resetovao” i „upamtio” rad nožnih komandi i volana – nešto što u mozak ulazi kroz mišićnu memoriju. Na sreću, ovo se retko dešava.

Pisanje istih reči

Ne znamo mnogo o fenomeni žame vi, ali pretpostavili smo da će to biti prilično lako indukovati u laboratoriji. Ako samo tražite od nekoga da ponavlja nešto iznova i iznova, često će otkriti da to postaje besmisleno i zbunjujuće.

Ovo je bio osnovni dizajn žame vi eksperimenata. U prvom eksperimentu, 94 učenika je provelo vreme u više navrata pišući istu reč. To su uradili sa dvanaest različitih reči koje su se kretale od uobičajenih, poput „vrata“, do manje uobičajenih, kao što je „mač“.

Zamolili smo učesnike da prepišu reč što je pre moguće, ali smo im rekli da mogu da prestanu i naveli im nekoliko razloga zašto bi mogli da prestanu, uključujući neobičan osećaj, dosadu ili bol u ruci.

Zaustavljanje jer su stvari počele da izgledaju čudno bila je najčešća izabrana opcija, sa oko 70 odsto ljudi koji su stali barem jednom zbog osećaja onoga što smo definisali kao žame vi. To se obično dešava nakon otprilike jednog minuta (33 ponavljanja) – i tipično je za poznate reči.

Ljudi su opisali svoja iskustva u rasponu od „Gube značenje što ih više gledate“ do „izgleda da su izgubili kontrolu nad svojom rukom“ i našeg omiljenog „skoro da izgleda kao da to zapravo nije reč, ali me je neko prevario da to pomislim da je.“

Istraživanje je trajalo 15 godina

Za pisanje i objavljivanje ovog naučnog rada bilo je potrebno oko 15 godina. Godine 2003. postupili smo na osnovu predosećaja da će se ljudi osećati čudno kada više puta pišu reč. Jedan od istraživača, Kris, primetio je da se zbog redova koje je više puta bio primoran da piše kao kaznu u srednjoj školi osećao čudno – kao da nisu stvarni.

Trebalo je 15 godina jer nismo bili tako pametni koliko smo mislili da jesmo. To nije bila vest za koju smo mislili da jeste. Godine 1907, jedna od osnivača psihologije, Margaret Floj Vošburn, objavila je eksperiment sa jednim od svojih učenika koji je pokazao „gubitak asocijativne moći“ u rečima koje su gledane tri minuta. Vremenom su reči postale čudne, izgubile smisao i postale su fragmentovane.

Ponovo smo izmislili točak. Takve introspektivne metode i istraživanja jednostavno su zanemareni u psihologiji.

Provera stvarnosti

Naš jedinstveni doprinos je ideja da transformacije i gubitke značenja u ponavljanju prati poseban osećaj – žame vi.

Žame vi je signal da je nešto postalo previše automatsko, previše fluidno, previše ponavljajuće. Pomaže nam da „iskočimo“ iz trenutne obrade, a osećaj nestvarnosti je zapravo provera realnosti.

Ima smisla da se to mora dogoditi. Naši kognitivni sistemi moraju ostati fleksibilni, omogućavajući nam da usmerimo pažnju gde god je potrebno, umesto da se predugo gubimo u zadacima koji se ponavljaju.

Tek počinjemo da shvatamo žame vi. Glavni naučni opis je „zasićenje“ – preopterećenje reprezentacije dok ne postane besmislena, prenosi N1 Zagreb.

Autor: Science alert

Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.