Molitva pomoću brojanica jedan je od najstarijih načina molitve, koji naročito neguju pravoslavni monasi. Same brojanice imaju simbolički karakter i upućuju nas da vodimo trezven i ozbiljan život u neprestanom pokajanju. Otac Vladimir Zamahajev je objasnio na kojoj ruci se nosi i šta je zapravo brojanica.
 |
| Foto: Pixabay |
- Brojanice mnogi ljudi nose kao modni detalj. Postoje od različitog materijala, pa onda to ljudi nose i onda pokazuju to. Svrha brojanice je da nam pomogne u molitvi - počeo je otac Vladimir i dodao:
- Brojanica je namijenjena molitvi u slučajevima kada nemamo vremena da se molimo na klasičan način. Dakle jutarnja i večernja molitva, nego u toku dana da ponavljano sebi kratke molitve ‘Oče naš’ ili ‘Bogorodice Djevo’. Ta molitva nas podiže da bismo mi sačuvali jedinstvo tijela i duha. Ta brojanica nas vraća na zemlju, naše to uzdizanje prema nebu nas podiže. Brojanica nas vraća i taj dodir brojanice treba da nas veže za zemlju - rekao je otac.
Koliko brojanica ima kuglica
Brojanica ima tačno određeni broj kuglica. “One male brojanice imaju 33 kuglice, ako se to pomnoži sa tri dobije se 99, odnosno to je otprilike kao stotinu. Ako imamo stotinu nekih molitvi da ponovimo mi ćemo tri puta da okrenemo tu malu brojanicu. Postoje i one velike brojanice koje imaju po stotinu čvorova gdje već imamo taj određeni broj. Na taj način čovjek može da zna koliko je puta ponovio određenu molitvu. Te molitve treba da se ponavljaju određeni broj puta, ne treba da se pretjera ni u tome. Koliko puta će da ponavlja to zavisi i od toga kako je vaš duhovnik odredio - rekao je Otac Vladimir Zamahajev.
Na kojoj ruci se nosi brojanica?
- Na kojoj ruci ćemo da nosimo brojanicu to je u suštini potpuno beznačajno pitanje. U principu, ako smo dešnjaci onda desnom rukom vrtimo kuglice i onda ćemo nositi na lijevoj ruci. Nekome je opet lakše da vrti lijevom rukom kuglice, pa će onda nositi brojanicu na desnoj ruci. To je nešto što nema veze gdje se nalazi na ruci, važno je samo da se ona koristi na pravi način i da ne bude samo jedan modni detalj kao što je postalo popularno. Treba da se koristi kao sredstvo koje nam pomaže u molitvi - zaključio je Otac Vladimir Zamahajev.
KАКО СЕ МОЛИМО ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА
Поред молитава које се налазе у молитвенику и редовно се читају у одређено доба дана, Црква Христова благосиља својим верницима да све своје молитве могу надопунити или заменити кратким молитвама које се више пута учестало и сабрано понављају. Оне нам омогућавају и помажу да се лакше саберемо умом на саме речи молитве како нам ум не би лутао.
Како, дакле да започнемо молитву? Сабравши мисли, узмемо левом руком куглицу бројанице (или крстић), држећи је лагано између палца и кажипрста. Осенимо се знаком часног крста десном руком и тихо почнемо молитву одбројавајући сваку поједину молитву једним чворићем.
Најуобичајенија молитва којом се молимо “на бројанице” је тзв. ИСУСОВА МОЛИТВА која гласи „ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖИЈИ И РЕЧИ БОЖИЈА, БОГОРОДИЦЕ РАДИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА (ГРЕШНУ)“ или у краћем облику „ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖИЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА (ГРЕШНУ)“.
ИСУСОВА МОЛИТВА је најважнија молитва сваког Православног Хришћанина. Она по црквеним правилима може да замени све друге. Пошто је освећена самим именом Христа Бога, она у наше срце низводи Божанску благодат И уноси неисказани душевни мир када се учестало понавља. Многи Православни Хришћани толико су се на њу навикли да непрестано држе на уснама и у свом срцу име Исуса Христа, па чак и за време сна, јер када се навикнемо на њу честим изговарањем, она постаје механизам који се одвија као нпр. процес дисања. Највећа сила ове молитве лежи у самоме имену ИСУСА ХРИСТА, које изгони из нашег срца сваку смутњу и немир и уноси Божански мир.
Поред Исусове молитве Хришћани се редовно моле Пресветој Богородици и светитељима и то на следећи начин „ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ МЕ ГРЕШНОГА (ГРЕШНУ)“.
„СВЕТИ (име светитеља) МОЛИ БОГА ЗА МЕНЕ ГРЕШНОГА (ГРЕШНУ)
– пример – СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ МОЛИ БОГА ЗА МЕНЕ ГРЕШНОГА (ГРЕШНУ)“.
Помоћу бројанице можемо да се молимо за своје ближње, свој народ и то тако што на првом чворићу бројанице изговоримо следеће речи „ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ ПОМИЛУЈ СЛУГУ (Слуге, Слушкињу, народ) СВОГА___(име или више имена са списка)“ , а на осталим чворићима не понављамо име онога за кога се молимо ако их има више, већ говоримо „ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ ПОМИЛУЈ ПОМЕНУТЕ СЛУГЕ СВОЈЕ“.
Такође, можемо да се молимо и за упокојене сроднике „ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ УПОКОЈ ДУШЕ УСНУЛИХ СЛУГУ СВОЈИХ___(имена)“, а даље „ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ УПОКОЈ ДУШЕ ПОМЕНУТИХ СЛУГУ СВОЈИХ“.
Када смо сами добро је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве говоримо тихо, шапатом. Православни Хришћани најчешће се моле стојећи пред иконама и упаљеним кандилом, али може да се моле и седећи или лежећи када смо телесно исцрпљени или болесни. Корисно је да се после сваке изговорене молитве прекрстимо. На тај начин се наша пажња лакше веже за речи молитве. Међутим, молитва “на бројанице” може да се практикује на сваком месту и у свокој ситуацији. У аутобусу, возу, чекаоницама, када том приликом активно не учествујемо. Многи Хришћани пред спавање осене крстом своју постељу и легну у кревет заједно са бројаницом тихо се молећи док не заспе. Ујутро када се пробуде одмах се лате бројанице и тако започну свој дан молитвом.
Веома је корисно одвојити увече пред спавање и ујутро по буђењу одређено време које ћемо посветити молитви “на бројанице”. Апостол Павле нас учи да се “молимо непрестано”. Свакако, када смо у друштву не можемо се молити на исти начин као када смо сами. У том случају не треба привлачити пажњу никаквим “чудноватим” понашањем, већ напросто ћутећи у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем бројанице. Молитва се у себи може сасвим лако вршити покретањем језика при затвореним устима и мисленим праћењем речи молитве. Укратко речено, можемо се молити увек и свугде, а да то нико други не зна осим Бога коме се молимо и нас самих. Свако намерно привлачење пажње других људи око нас приликом молитве страно је духу истинске молитве, коју морамо да вршимо у покајању и смирењу, скромно и тихо у “тајној одаји срца свога”.
Приликом молитве „на бројанице“ Свети Оци апсолутно забрањују било какво маштање и замишљање слика. Наша пажња мора искључиво бити сабрана на речи молитве. То се постиже упорним трудом и вежбањем пажње, али и полаганим произношењем речи молитве без журбе да што пре постигнемо одређени број. Бог чује и услишава само ону молитву која се сабрано врши. Ипак пажњу је тешко одмах постићи зато се саветује да се молитва и у тренуцима расејаности изговара, јер учесталим понављањем молитве наш ум се постепено навикава на њу и тако се стиче пажња у молитви. Заправо најбољи начин да се научимо молитви јесте да одлучимо да је понављамо без обзира да ли успевали да се саберемо или не. Као што кап по кап воде може да издуби и најтврђи камен тако и учесталост молитве без обзира колико нам она још била расејана, може да доведе до чисте и сабране молитве. Бројаница се може у тренуцима када је не користимо држати у џепу, или ако је мала око руке. Ипак није лепо привлачити пажњу својим бројаницама, а поготово не играти се њима прстима у доколици. Оне служе искључиво за молитву, а не за игру или за украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање. Монаси и монахиње који плету бројанице и сами се моле за време свог рада и зато су бројанице плод молитве и освећене су њоме
Господ нас учи да се прво измиримо са братом својим, па да тек онда принесемо жртву Богу, тј. чисту молитву у смирењу и скрушености срца. Када нас неко разгневи или нам учини неку неправду добро је пре почетка читања својих редовних молитава „окренути” једну бројаницу са молитвом „ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ СЛУГУ СВОГА (име) И МЕНЕ ГРЕШНОГА ЊЕГОВИМ МОЛИТВАМА“. Заиста је немогуће задобити иједну хришћанску врлину без благодати Божје, а њу добијамо првенствено молитвом. Зато је МОЛИТВА – ЦАРИЦА ВРЛИНА која нас узводи ка самоме Богу и сједињује са њим.
0 коментара:
Постави коментар