Sve pravoslavne crkve danas obeležavaju Veliku sredu koja jedan od najznačajnijih dana u Nedelji stradanja pred Vaskrs, kada je jevrejska skupština Sinedrion osudila Isusa Hrista na smrt raspećem.
U Četvorojevanđelju je zapisano da je vest o vaskrsenju Lazarevom "ozlobila prvosveštenike" koji su Isusa osudili kao lažnog proroka i lažnog spasitelja ljudskog roda.
Velika Sreda je stoga i dan strogog posta za pravoslavne vernike, a oni koji poštuju kanon Crkve poste u sredu i petak tokom cele godine, u dane izricanja presude i smrti Hristove.
Na Veliku sredu Crkva se molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga (Lk 7,36-50), a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo nakon toga.
Bogosluženje ovog dana otkriva nam silu pokajanja i ljubavi, radi kojih se sila Božja kao ulje izobilno izliva na sve one koji se iskreno kaju.
U ličnosti pokajane žene bludnice vidimo primer velike pokajne ljubavi.
Sva četiri evanđelista opisuju događaj kada je žena bludnica pomazala skupocenim mirom Spasiteljeve noge, naglašavajući da ovo pomazanje predstavlja vid pripreme za Hristovo stradanje i pogrebenje.
Svakako da ovoj pokajanje žene bludnice nije bilo odjednom i nije se dogodilo slučajno, ona je prošla kroz unitrašnju pripremu i obasjna Spasiteljevom silom, omrznula svoja gnusna i grehovna dela i dok je Gospod večerao u domu Simona gubavoga ona se delatno pokajala za sva svoja učinjena sagrešenja koja su pomračivala njenu dušu.
Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene liturgije kao i sa čitanjem molitve Sv. Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni.
Prema predanju, Isus je na Lazarevu subotu u Vitaniji digao iz mrtvih Lazara Četvorodnevnog, počinivši poslednje čudo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskresenje.
Isus Hristos je narednog dana, na Cveti, ušao u Jerusalim svečano i javno obznanivši svoju veru, svestan stradanja koje mu predstoji.
U toku Stradalne nedelje u pravoslavnim hramovima se obeležavaju i Veliki Četvrtak, uspomena na Poslednju ili Tajnu Večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, a potom Veliki petak i Velika Subota, dani Hristovog raspeća i smrti.
Kruna praznovanja je Vaskrs, koji se ove godine obeležava 5. maja.
Pravoslavni Vaskrs se slavi uvek posle prolećne ravnodnevnice i to u prvu nedelju punog meseca posle jevrejske Pashe i ne zavisi od zvaničnih kalendara - Julijanskog ili Gregorijanskog, koji su prihvatile neke pravoslavne crkve.Prema zvaničnim kalendarima određuju se "nepokretni" praznici, dok su "pokretni" praznici vezani za Vaskrs, čiji je datum uslovljen "prirodnim kalendarom", piše "Tanjug".
Običaji na Veliku sredu
Velika sreda je dan kada se u crkvi vrši obred osvećenja jeleja, jedne od sedam svetih tajni. Danas se Crkva molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga (Lk 7,36-50), a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo nakon toga.Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.
Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. U Negotinskoj krajni čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica.
Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu, farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.
0 коментара:
Постави коментар