Није случајно што се ове године празновање 1. маја поклапа са празником Велике среде. Ништа није случајно, па тако ни овогодишње поклапање, јер опет смо у прилици да бирамо: или ћемо као хришћани за Христом или као безбожници на Велику среду празновати Први мај?
Без намере да оспорим значај 1. маја, који се празнује широм света, као епископ Цркве Христове дужност ми је да укажем на погубност овогодишњег прослављања тог истог празника, зато што он „пада“ баш на Велику среду, када се Црква, између осталог, опомиње Јудине издаје. Први мај на излетиштима прослављају радници тако што роштиљају, певају и уопште се веселе, што ове године никако не приличи, јер тај исти дан је Велика среда, дан у Страсној седмици током које се молитвено присећамо последњих дана Христовог овеземаљског живота.
Важно је да се чује глас радника, да буду поштована њихова права, да се свакодневно поправља њихов положај у друштву, али од тога је, верујем, далеко важније да се не сврстамо међу оне који ће грубо нарушити светињу црквеног реда и поретка, јер не можемо истовремено 1. маја роштиљати, певати и пити, а неколико дана касније прослављати празник Васкрсења Христовог. Бирајући између 1. маја и Страсне седмице изаберимо Господа да не бисмо као богоиздајници имали удела са Јудом, а празновање 1. маја, ко жели, нека остави за дане после празника Васкрсења Христовог, када и приличи да се истински радујемо.
Будимо разумни у свему, не скрнавећи светињу нити оно што из ње носимо као духовно благо, већ се покажимо благодарнима Господу на сваком добру које нам је несебично пружио. Неблагодарни синови неће наследити Царство, већ ће изгубити и оно што имају. Бројимо благослове и благодаримо, не трошећи улудо дане који су нам дати. Oтворимо срца, али и очи, да не бисмо посрнули на стази спасења. Сећајмо се Господа и Његових страдања ишчекујући празник Васкрсења. Не прљајмо сами себе недостојношћу опијања у дане када не приличи пити и веселити се да не бисмо плакали онда када се плачу не будемо надали. Или, што рече патријарх Павле: „Бог ће помоћи, ако има коме!“
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
0 коментара:
Постави коментар