Poznati futurista Rej Kurcvajl, inače bivši Google inženjer, predviđa da će besmrtnost postati moguća do 2030. godine zahvaljujući upotrebi nanorobota.
 |
| By nrkbeta - Ray Kurzweil @ SXSW 2017, CC BY-SA 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=65171707 |
Rej Kurcvajl je dobitnik Nacionalne medalje za tehnologiju iz 1999. godine i član je Nacionalne kuće slavnih pronalazača od 2022. godine, a sada se bližimo godini za koju on tvrdi da je granica kada će ljudi dostići besmrtnost. Tokom prošlih decenija, ovaj sada već bivši Google inženjer, bio je vrlo precizan u nekim svojim predikcijama budućnosti koja uključuju i predviđanje da će računar pobediti ljudskog šampiona u šahu do kraja 20. veka.
Predviđanje o postizanju besmrtnosti do 2030. godine Kurcvajl je prvi put spomenuo u svojoj knjizi „Singularnost je blizu”, koja je izašla iz štampe 2005. godine. U njoj je detaljno objasnio da bi napredak genetike, robotike i nanotehnologije mogao da omogući nanorobotima da kruže po našem telu i omogući im da ga obnavljaju na ćelijskom nivou.
Po njegovim rečima, za manje od jedne decenije tehnologija će biti toliko razvijena da će moći da zaustavi starenje i da otklanja sve vrste bolesti. Nedavno su njegove teorije ponovo postale popularne na platformi YouTube, u seriji snimaka na kanalu Adagio.
U nastavku svojih predikcija budućnosti, Kurcvajl između ostalog, dodaje da ćemo moći da jedemo šta želimo bez posledica po zdravlje i gubitak energije. Kada je u pitanju „singularitet” kao pojam koji definiše hipotetički trenutak u budućnosti kada će tehnološki napredak postati toliko brz i radikalan da će izazvati fundametalne promene u društvu, civilizaciji i ljudskoj biologiji, te da će doći do spajanja ljudi sa veštačkom inteligencijom, Kurcvajl navodi da očekuje taj događaj do 2045. godine.
Ranije je takođe predvideo da će veštačka inteligencija do 2029. godine proći validan test koji je izmislio Alan Tjuring, britanski matematičar, koji je test dizajnirao tako da ispitivač postavlja pitanja dvojici ispitanika, od kojih je jedan AI, a drugi čovek. Na osnovu dobijenih odgovora, potrebno je identifikovati ko je od ispitanika čovek, a ko računar. Ako računar sa odgovorima uspe da „prevari” ispitivača, smatra se da je prošao Tjuringov test.
Ovaj način testiranja postavlja visok prag za AI, jer zahteva da računar demonstrira razumevanje, inteligenciju i sposobnost da se prilagodi na način sličan ljudima. Kurcvajl je takođe predvideo da će veštačka inteligencija dostići nivo ljudske do 2029. godine. Jedno od njegovih brojnih predviđanja se odnosi i na prenosive računare, za koje je postavio vremenski okvir do 2009. godine, kao period do kog će ljudi prvenstveno koristiti ovaj tip računara.
Iako besmrtnost zvuči kao naučna fantastika, brzi tehnološki napredak sugeriše da Kurcvajlovo predviđanje nije potpuno nemoguće. Uz nastavak razvoja u genetici, robotici i nanotehnologiji, možda se jednog dana postigne besmrtnost uz pomoć nanorobota.
Ipak, ne smemo da zanemarimo etičke i moralne implikacije koje će biti potrebne da bi ovakva tehnologija ušla u upotrebu.
0 коментара:
Постави коментар