"U poslednje vreme kroz rad u kliničkoj praksi primećujemo veliki porast broja dece sa prevremenim pubertetom", kazala je za Vesna Miljković, specijalista pedijatar i supspecijalista endokrinolog na Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, i dodala da medicina nije našla način kako da ovo spreči.
 |
| Foto Pixabay |
“Prerani pubertet se definiše kao pojava pubertetskih znakova pre osme godine života, kada govorimo o devojčicama, odnosno ko dečaka pre devet godine života”, kazala je Miljković, u intervjuu za Nezavisne novine.
Dodaje, ako se radi o pravom prevremenom pubertetu centralnog tipa, neophodno je da deca dobijaju terapiju kojom se taj pubertet zaustavlja.
“Terapija je neophodna iz razloga psihološke nezrelosti dece u uzrastu kada im se dešava prevremeni pubertet kao i ranijem završetku rasta, što u konačnici dovodi do toga da deca ne postignu predodređenu visinu, tzv. genetski potencijal – ostaju niža nego što bi trebalo da budu da je pubertet došao u periodu koji se smatra fiziološkim”, pojasnila je Miljković.
Kako je rekla, tačni uzroci pojave prevremenog puberteta se ne znaju, osim u retkim slučajevima, kada uzrok može da bude i tumor mozga ili neko od drugih retkih oboljenja mozga, što kod svakog deteta sa dijagnozom pravog preranog puberteta centralnog tipa isključimo tako što uradimo NMR endokranijuma i hipofize.
“S obzirom na to da je broj ove dece u porastu, više faktora utiče na ovu pojavu. Medicina nije našla način kako da ovo spreči”, pojašnjava Miljković.
Ističe da pubertet kod devojčica i dečaka počinje sa pojavom pubertetskih znakova, kod devojčica je to većinom porast dojki, ali može prvi znak biti i pojava pubične kosmatosti.
“Kod dečaka prvo dolazi do pojave povećanja volumena testisa. Svim ovim znakovima prethodi tzv. pretpubertetsko ubrzanje rasta, kada nam roditelji kažu ‘da su im deca nekako naglo porasla u visinu’”, kazala je Miljkovićeva.
Dodala je da se mora se naglasiti da je normalno da devojčice ranije ulaze u pubertet u odnosu na dečake, a da početak puberteta zavisi i od toga kada je majka devojčice ulazila u pubertet, odnosno, kada je dečakov otac ulazio u pubertet.
“Potrebno je da deca idu na redovne sistematske preglede kod svojih pedijatara, a kasnije lekara porodične medicine. Takođe, ukoliko roditelji kod njih primete porast dojki, pojavu dlačica u genitalnoj regiji ili ispod pazuha, treba da se jave prvo svom lekaru”, pojasnila je Miljkovićeva.
Prema njenim rečima, naučne studije nisu našle povezanost određene hrane ili načina ishrane sa pojavom prevremenog puberteta.
“Svakako bi u budućnosti trebalo istražiti pojava povezanosti određenih aditiva ili drugih dodataka hrani. Postoje jasno izdefinisani kriterijumi, kao i dodatne analize koje se moraju uraditi, da bi se postavila dijagnoza pravog prijevremenog puberteta. Kada postavimo tu dijagnozu, tada se i savetuje terapija”, zaključila je Miljković.
Banjalučanka Jasna Dakić, majka osmogodišnje devojčice koja je ušla u preuranjeni pubertet, kazala je da je primetila da su njenoj djevojčici počele da rastu dojke, što je, kako kaže, za nju bila uzbuna da se nešto dešava.
“Otišli smo kod našeg pedijatara, koji je rekao da je potrebno da posetimo endokrinologa i da se radi o preuranjenom pubertetu i da je mojoj kćerki potrebna terapija koja će da zaustavi preuranjeni pubertet”, kazala je ona.
0 коментара:
Постави коментар