U pravoslavlju mošti svetitelja imaju poseban značaj i često im se pripisuju čudotovorne ili isceliteljske moći. U nedelju, 28. maja, u manastiru Tumane presvlače se mošti svetog Zosima. Vernici se okupe, to nije običan dan, to je trenutak kada svi postaju jednu, rekao je otac Zosim Za RTS. Dešavaju se isceljenja, ali se ona ne samo pravoslavnim vernicima, već i ljudima drugih vera.
 |
| Manastir Tumane / Facebook |
Manastiru Tumane vraća se svako ko je bio bar jednom u njemu. Skriveno mesto u podnožju golubačkih planina koje odiše mirom i spokojem, prirodnom lepotom, vekovima je svedok vere jednog naroda. Manastir Tumane nalazi se 120 kilometara od Beograda i devet kilometra od Golupca, u podnožju golubačkih planina, okružen šumom na levoj obali Tumanske reke, što samoj svetinji daje posebnu lepotu.
Reč je o jednom od najposećenijih manastira na prostoru Srbije. Prvi sačuvani zapisi o manastiru su iz 16. veka, a osnovan je u vreme pre Kosovskog boja, kao i mnoge zadužbine Moravske Srbije. Podigao ga je Miloš Obilić u vreme Kneza Lazara. U nedelju, 28. maja, u manastiru Tumane biće održano presvlačenje moštiju svetog Zosima.
Otac Zosim iz manastira Tumane rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je ovo manastir koji posećuje najveći broj vernika, koji svakodnevno pristižu.
Prema njegovim rečima, Tumane je drag ljudima, a ko jedanput dođe u manastir postaje Tumanac. Napominje da osim svetog Zosima tu su mošti svetog Jakova, koji je kanonizovan pre nešto manje od 10 godina.
Govoreći o čudesnim izlečenjima koja su se događala nakon posete manastiru, otac Zosim je rekao da se dešavaju isceljenja, ali se to ne dešava samo pravoslavnim vernicima, već i ljudima drugih vera.
“Ljudi dolaze sa svojom mukom, bolesni, sa neslogom u porodici ili nesrećom i misle da je to problem sa kojim ne mogu sami da se izbore”, kaže otac Zosim napominjući kako su velike gužve na ulazu u manastir i kako svi stoje u redu čekaju i mole se.
Dodao je da je najbitnije da se nađemo u molitvi jednog gospoda jer kada je tu “snop teško ga je slomiti”.
Posebna radost za njega je kada su dolazili bračni parovi koji nisu imali dece i uz molitvu su dobijali decu.
Presvlačenje mošti svetog Zosima, koje će se obaviti u nedelju je postala već tradicaja, obavlja se prve nedelje po Spasovdanu, i tada dolazi reka naroda,. Prema nekim procenama bude i oko 25.000 posetilaca, a svakre godine ima sve više i više vernika.
“Vernici se okupe, to nije običan dan, to je trenutak kada svi postaju jednu”, napomenuo je otac Zosim.
Kako je rekao, trenutno je problem što nema konfiguraciju da bi narod mogao sam sebi da obezbedi konak.” Odlučili smo da podignemo poveći konak. Sve što se može videti to je narod i podigao, biće 120 soba, na vrhu će biti biblioteka, plus dve sale za predavanje”, objasnio je otav Zosim.
Za ime manastira vezano je nekoliko predanja koja pominju Miloša Obilića, proslavljenog kosovskog junaka. Miloš je rođen u obližnjem selu Kobilje, a imao je svoj dvorac u susednom selu Dvorište.
Prilikom odlaska u lov nehotice je ranio isposnika Zosima Sinajita koji je prebivao u obližnjoj pećini. Kada ga je poneo vidaru na lečenje pustinjak mu reče Tu mani tj. Nema leka – pusti da tu umrem. Da okaje greh Miloš podiže zadužbinu- manastir u koji položi Zosimove mošti.
RTS
Mošti
antropolog Ivan Čolović, tekst iz 18. maja 1990.
Zakoniti čuvari moštiju, objavitelji, usmerivači i tumači njima izazvanih čudesnih događaja raspolažu izuzetno važnim instrumentom i simbolom moći.
Zato se od najstarijih vremena crkva i sveštenstvo trude da sačuvaju monopol na staranje o moštima i drugim relikvijama predaka.
Njihovo posedovanje predstavlja tradicionalni izvor autoriteta crkve, a ritualno manipulisanje i egzibiranje relikvija služe širenju vere.
Ali kontrola nad moštima može da bude i važan politički kapital.
Sveštenstvo ih može koristiti i za ostvarivanje političkog uticaja.
S druge strane, i same političke vlasti zainteresovane su da kult mošti predaka stave u službu učvršćivanja i legitimisanja sopstvene moći.
U nekim slučajevima one to čine u saradnji sa crkvenim autoritetima, a u drugim slučajevima nezavisno od njih ili čak nasuprot njihovoj volji, na svoju ruku.
Izvor: Peščanik
0 коментара:
Постави коментар