Dva dana pred Božić, odnosno na Tucindan, Srbi tradicionalno pripremaju božićnu pečenicu. Od danas, takođe, počinje uređenje i spremanje kuće za praznik Roždestva Hristovog, Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na sutrašnje Badnje veče, po slami razastrtoj u kući a deca ih pokupiti pijučući.
Božićni praznici su pred nama i nema radosnijeg vremena za hrišćane od ovog. Tucindan je dobio ime po tome što se vekovima na taj dan "tuklo" , tj. ubijalo sekirom ili nožem jagnje ili prase za Božić.
Ovaj običaj se u Srbiji verovatno zadržao još iz paganskih, mnogobožačkih vremena i bio je u vezi sa prinošenjem žrtve. Vremenom, crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, dugog šest nedelja, sa mrazevima i zimom koja je u ove dane obično najjača, jaka hrana dobro dođe.
Za božićnu pečenicu se bira najlepše prase ili jagnje, mada neki pripremaju i ćurku ili kokošku. Životinja treba da bude bela, bez belega i telesnih nedostatka. Peče se sutradan, na Badnji dan, a jede za Božić.
Postoje dva važna verovanja i običaja za Tucindan:
Na Tucindan se ništa ne sme davati iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari odlaziti iz doma. Misli se na novac. Taj dan jedino šta možete da uradite je da vratite sve dugove kako bi vam godina dobro prošla.
Na ovaj veliki praznik ne valja tući decu, jer će cele godine biti nevaljala i jer će im, veruje se - izaći čir na svakom mestu gde su udarena.. Za večerom domaćin mora biti okrenut istoku.
0 коментара:
Постави коментар